Ово је, у другој сезони, завршно издање рубрике „Срце бира Херцег Нови“, рубрике коју је осмислила, писала и вјерујемо још ће писати Викторија Самарџић, успјешна студенткиња треће године Факултета за медије и комуникацију у Београду. Са сваким новим издањем, чини нам се да је ова рубрика добијала више читалаца и похвала, па уз разговор који нам Викторија шаље за ову недељу, и ми исписујемо малу похвалу и посвету њеном труду, љубави, знању које уткива у сваку причу, сваки разговор. Да бисмо ту заслужену похвалу заокружили рећи ћемо да осим што успјешно полаже испите и проналази занимљиве саговорнике за наш Портал, Викторија сарађује са редакцијом магазина Глоси а однедавно је запослена у ТВ Хепи. Рођена је у Београду и тај град воли због свега што јој је пружио, али у срцу носи Боку. Посебно Зеленику и Нови, град у коме су како каже њене љубави, ведрине и смирење. Ако сте помислила да су овим исцрпљена сва Викторијина интересовања, преварили сте се. Свирала је бубњеве у чувеној „Балканској лавини“ Драгољуба Ђуричића, па је из сарадње, обостраном вољом саграђен замак љубави, поштовања, уважавања. Драгољуб је тако постао, Викторијин „ђедо“ по избору…
Када не би било предуго, надимак који објашњава Викторију могао би да буде „све се може кад се хоће“. Најљепше носи осмијехе и радост. Брижна је према свима, зна да утјеши и подстакне и ријечима и загрљајем. Викторија је Побједница…У свијету који гради на темељима талента, упорног рада, оне позитивне непресушне радозналости, сталног освајања нових знања најчвршћи, поуздани ослонци, и сами креативни и успјешни, остају отац Бранислав и мајка Наталија. Њима је посвећена рубрика која слиједи!
ПИШЕ: ВИКТОРИЈА САМАРЏИЋ
„Делио сам песме. Непрестано. Није ме било брига хоће ли завршити у књизи или у сливнику, у корпи за отпатке или споменару. Било ми је битно да их утиснем што дубље у срца својих читалаца, да их проживе, да их поштено исплачу“, речи су чувеног Мирослава Мике Антића. У том духу данашњу рубрику Срце бира Херцег Нови са огромном љубављу и задовољством посвјећујемо човјеку који заиста већ преко 20 година своје пјесме утискује у срца својих сарадника, пјевача и своје публике – Браниславу Самарџићу. Изузетно скроман, частан, поштен, вриједан, радан, благ, праведан, искрен, несебичан, Бранислав Самарџић један је од најбољих композитора и текстописаца домаће музике.
Аутор сте преко хиљаду пјесама и хитова. Да ли сте на почетку каријере слутили да ћете доћи до овог броја и колико вам то импонује?
На почетку сам само желео и тежио да направим што боље и квалитетније песме , а временом њихов број се увећавао. Када направим песму за неког певача, она прво мора мени да се допадне, по мом критеријуму, па је тек онда некоме понудим. Увек се трудим да то што радим буде моје задовољство и у томе проналазим сатисфакцију.
Гитара је ваша прва љубав. Колико љубави, труда, одрицања, рада и упорности вам је било потребно док се нисте сродили са овим инструментом?
Гитару сам већим делом сам научио да свирам, кратко сам ишао на часове, али када нешто хоћете и када сте решени да то савладате, онда су све препреке само мали каменчићи на путу до циља.Успут ни не приметите колико сте у ствари упорни и тврдоглави и колико заправо труда улажете у то што желите.
Шта за вас значи хиљаду пјесама?
Значи да сам био прилично вредан (смех) током година каријере и да нисам узалуд протраћио таленат који ми је Бог дао.
Ваше стихове, мелодије и музику пјевају највеће звијезде наше естраде. Како тече пут између аутора и сарадника (пјевача) до коначног циља – изласка пјесме у етар?
Врло просто, мада не увек. Када направим песму и када ја могу да станем иза ње као аутор, онда песму понудим певачу за кога мислим да ће најбоље да јој удахне живот и који ће учинити максимум да она пронађе свој пут до публике. Мада често нема правила, песма је као вода, увек пронађе свој пут, неком је нешто суђено а неком не, то је моја теорија, научена из праксе.
Да ли је лако уважити предлоге и сугестије пјевача, како налазите компромис ?
Није увек лако, а ни потребно. Најбоље је када свако ради свој посао. Кључна ствар је да сарадници морају имати поверења једни у друге, у противном све се претвори у бесмислени сукоб мишљења. Ипак, неке сугестије су корисне.
Многе звијезде долазе код вас по савјете и сугестије, а ви као одличан педагог и психолог сваког максимално поштујете и дате добар савјет. Како вам то полази за руком а свих ових година остајете досљедни себи?
У опису мог посла је да будем и психолог и педагог, да правилно проценим певача и као личност и његове способности, вокалне, па и интелектуалне, јер није све у певању, заправо мало тога је у певању самом. Певач мора да поседује харизму, да има онај X фактор, а са тиме се рађа. Свакоме је потребан савет, па и певачима, зато сам увек ту, само што многи неће увек да чују истину (смех).
Као искусан и врсни композитор и познавалац музике који савјет бисте дали младим надама?
Ако су предодређени за нешто, онда их то сигурно чека, и то се одмах види, потребан је велики труд, рад и стремљење ка томе што желе и сањају и и онда је успех известан.
Једна Зеленичанка вам је „украла“ срце. Да ли можете укратко да опишете вашу љубав са супругом Наталијом?
Судбина што би рекли (смех). Већ више од две деценије једно другом смо ветар у леђа и сидро у немирном мору живота, а круна наше љубави је ћерка Викторија – лепа, паметна, успешна, племенита млада жена. Гле чуда, јако личите на њу! (смех).
Иако сте рођени Новосађанин, ваше поријекло је из Кривошија. Да ли и колико сте везани за груду својих предака?
Корени су корени, ма куда одлазили и под којим околностима, увек се враћамо. Моји преци су са Кривошија отишли у Нови Сад где сам се и ја родио, а ја сам се опет, ево, на неки начин вратио коренима када сам упознао своју супругу Наталију у Херцег Новом.
Који наш бокешки обичај вам је било тешко да усвојите када сте први пут дошли у Херцег Нови?
Ништа ми није било тешко, брзо сам све усвојио као да сам овде рођен.
Због чега ваше срце бира Херцег Нови?
Због сунца, мора, скалина, маестрала и осећаја да овде припадам.
А овдје свим срцем припада и његова супруга Наталија Преочанин Самарџић, премда је већ годинама њена адреса становања Београду у коме је завршила средњу, вишу и високу здравствену школу, у коме предано ради, не заборављајући ни једног трена свој родни град, људе, обичаје, приче новске, зеленичке и бокељске, подржавајући сваку хуманитарну акцију и сјећање на знамените људе овог краја. Из раније објављеног разговора с Викторијиним потписом, преносимо један дио.
Kолико вам недостаје родни град?
Често ми чежња умије кровове Белависте, а носталгија подстакне кућански хор врапчића, зар не чујете? И кад добује киша, и кад сунце милује скале Херцег Новог, волим сваки његов кутак
Издали сте двије збирке поезије. Kоме сте их посветили и да ли сте неку песму посветили свом граду?
Свака песма, а и реченица спонтано изговорена, има корен из Новог, “јер доле у Боки остала је колевка“.
Да ли бисте нешто променили у Херцег Новом?
Знати препознати све благодети Херцег Новог, волети их и поштовати значи бити жив! Без обзира да ли си 365 дана ту или само 10 дана.
Ваш омиљени кутак у граду је…?
И кад добује киша, и кад сунце милује скале Херцег Новог, волим сваки кутак, јер је посебан од Kаменара до Њивица.
Kоји је по вама најромантичнији поглед у нашем граду?
Погледати улаз у Бококоторски залив са тврђаве Форте Маре или Kанли куле је за мене прозор у свет.
Шта за вас представља јутро у Херцег Новом?
Јутро у Херцег Новом започињем јутарњом кафом пре седам сати код моје тек пунолетне тетке Радмиле (читај наопачке), која је ономад напунила 18 година. Непроцењиво и ненадокнадиво је то јутарње време проведено са мојом тетком, то је време које љубоморно чувам и желим да траје још дуго. Волела бих да једног дана будем приближно добра тетка својим теткиним теткинчићима. Друго јутро је јутро из Београда када са нестрпљењем очекујем рубрику “Добро јутро, Херцег Нови” и тако удахнем морску енергију која ми је ветар у леђа.
Kоја вам је најдража песма посвећена граду?
Антологијски стихови Душана Сеферовића „Има један град на мору, диван као брод што плови,волим га ко сунце зору, мој прелијепи Херцег Нови“. И увек инспиративна пјесма Еxодуса „Kога то заправо волим у Херцег Новом“.
Да ли можете да се сетите најлепшег тренутка који сте провели у Новом?
Сваки тренутак проведен са Мјесном музиком Ђеновићи од моје 12. до 19. године оставио је неизбрисив траг и дао мојој личности посебно рухо. Моје Дане, Нада, Наташа, Зорица, Стане су и дан-данас моје искрене другарице, чак и кад их годинама не видим. Често себе ухватим како корачам у ритму марша “Kалимеро“. Има и један посебан дан од прошлог лета. Од првог разреда основне школе моја ћерка је маштала да пише за Радио Херцег Нови. Нисам томе придавала значај. Сматрала сам то дечијом жељом, посебно што се као новинар остваривала радећи за много веће куће. Десило се да је 15. августа 2019. објављен њен први текст на порталу БИЉЕШKА ВИKТОРИЈЕ САМАРЏИЋ О ПРОГРАМУ “МЈЕШТАНИ МЈЕШТАНИМА” – НОЋ ИСПУЊЕНИХ ЖЕЉА и радост којом је загрлила цели свијет у том моменту, и дан-данас ми измами сузу радосницу.
Kоји вам је део најљепши и због чега?
Белависта ми је као родитељски загрљај, ту се увјек осећам сигурно,
Шта вас то посебно одушевљава у граду „мора, зидина и кула“?
Људи. Есенција доброте и памети, креативности на тако малом простору уз морске амбијенте, сврстава Нови у град који је еликсир здравља.
Имате ли неки посебан ритуал када боравите у Херцег Новом?
Прилагођавам ритуале жељама људи које волим, јер нема личне среће без среће других.
Да ли бисте пре рађе изабрали лето или зиму у Херцег Новом и због чега?
Нема тог годишњег доба ни дана у години да нема своју чаролију. Мада ми зима најтеже пада.
Kоји би био по вама највећи изазов овде?
Мој највећи изазов у животу ма гдје била, одазива се на име Викторија.
Због чега ваше срце бира Херцег Нови?
Рођењем је он изабрао мене, а ја се трудим да му љубав узвратим!
Данашња рубрика „сложена“ је другачије него што сте навикли. Објаснићемо, повод је наша жеља да обрадујемо, а заслуженом љубављу и поштовањем, узвратимо овој породици и посебно Викторији, која своје вријеме, знање, таленат, љубав дарује Херцег Новом и већ двије године претаче у рубрику „Срце бира Херцег Нови“ чији наставак очекујемо од јесени.
