На другој јавној трибини о одговорном власништву кућних љубимаца, коју је организовала НВО „Гот“ у сарадњи са још неколико невладиних организација, највише је било ријечи о попису и чиповању паса, условима у Азилу на Диздарици и подизању свијести грађана.
У односу на остатак Црне Горе, Херцег Нови је међу општинама са најмање паса луталица, казао је помоћник начелнице Службе комуналне полиције и инспекцијског надзора Дарко Класић. Када је ријеч о проблему онечишћавања јавних површина, ријетко се деси да то службеници директно опазе да би могли реаговати, а казне су симболичне.
-У складу са Општинском одлуком казна је 20 еура, а ако се уплати у року од осам дана 14 еура. Ја бих вама, као иницијаторима ове трибине, предложио да се обратите локалној управи у писаној форми за повећање казне. Постоје механизми којима ви ову одлуку можете да унаприједите како би се повећале казнене одредбе. Сада је распон од 20 до 1 000 еура, али је за први почињени прекршај казна фиксно 20 еура, и тек након неколико понављања тих прекршаја она може да се увећа, у зависности од процјене комуналног инспектора или полицајца.
Класић је предложио и да се, осим пооштравање казнене политике, повећа број патрола, поготово кроз стари град.
-Ви нам можете указати као НВО сектор када би могли да испратимо онечишћавање јавних површина од стране власничких паса, како би највише у том периоду слали комуналне полицајце. Вјероватно су то јутарњи часови и предвече каде се обично пси шетају, а ви можете да нам помогнете у томе када би могли слати патроле, макар да дјелујемо превентивно, да нас виде па ће више и припазити. Ми смо ограничени законом и не можемо имати више од 11 запослених комуналних полицајаца, који раде седам дана у три смјене. Љети не дозвољавамо годишње одморе, радимо у пуном саставу и можемо имати три-чертири, евентуално понекад пет комуналних полицајаца који могу овакве ствари да рјешавају током једног пријеподнева, објаснио је Класић, подсјетивши на широк дијапазон надлежности Комуналне полиције.
Дашо Ђурђевић, управник Азила за напуштене животиње на Диздарици у коме је тренутно 100 паса више него што имају капацитета, казао је да им највећи проблем представљају власнички пси.
-Највише позива и излазака, да ли преко система 48 или кол центра, везано је за власничке псе. Људи пријављују комшијског пса, чак кажу име власника, зову Комуналну полицију, а она само преусмјерева на нас. Ми изађемо из Азила на терен рецимо у Бијелу или Суторину, али се пси се врате у двориште, везани су или у боксу, и ми смо џабе излазили. Ми смо ту немоћни. Ја сам неколико пута обавјештавао Комуналну полицију када би на адреси нашао власничког пса који је био на улици. Нађем власника, опоменем га и са лица мјеста зовем и Комуналну полицију, али се по том питању ништа не предузима. Ту би неку сарадњу морали да остваримо, иначе то иде у недоглед. Штенад од власничких паса се избацују на улицу и редовно завршавају у Азилу. Само у протекле четири године био је пораст са 93 на 190 паса колико имамо сада, и овим темпом до краја године ће их сигурно бити 250, казао је Ђурђевић, истакавши да им су им највећи проблем недостатак капацитета, али и радне снаге, јер нема заинтересованих за рад у Азилу.
Слађана Ковачевић из НВО Пријатељи животиња Сара указала је на лоше услове у Азилу, илуструјући их фотографијама повријеђених паса.
-Зато што је Азил толико претрпан, због толиког броја паса настају и ове повреде. Они јесу социјализовани, али нажалостбораве у таквим условима да постају агресивни.
Трибина је била сврсисходна, јер се чуло доста корисних идеја, казао је Илија Пеулић из Секретаријата за екологију и енергетску ефикасност, у чијој је надлежности и заштита животне средине, истакавши да ће велики дио проблема бити ријешен изградњом новог азила на Каменом, и новом одлуком о држању кућних љубимаца.
-За Нову годину смо посјетили Азил у Дубровнику, они су дошли у узвратну посјету, добили смо пројекат, одлуке Европске уније односно Града Дубровника о држању паса, која се много разликује од наше. Радим на томе да у следећа три мјесеца завршим идејни пројекат и локацију и да то буде на скупштини негдје у септембру или октобру. Наравно, треба ми помоћ и НВО сектора, ваш притисак и оно што ћу ја да урадим заједно са својим колегама ће довести до тога да ријешимо све ове проблеме. Нови азил који ће имати 300 мјеста, можда и више, и има добру локацију на Каменом, коштаће преко 300 000, можда и до пола милиона еура. Обезбједио сам отприлике око 300 000 еура од Европске уније, следеће године би могли да добијемо та средства, тако да је план да се све припреми за следећу годину, направи пројекат и уђе у реализацију изградње новог и условног азила за псе. Проблеми јесу велики, треба мало времена, али можемо заједнички да их ријешимо, поручио је Пеулић.
Предсједник НВО „Гот“ Вуксан Стаменковић истакао је да је веома задовољан одзивом представника локалне самоуправе и током расправе, подсјетивши да је све је кренуло од постављања канти за псећи измет које је НВО „Гот“, уз сагласност надлежног секретаријата, поставио дуж Степеништа „28. октобра“. Циљ је да, како истиче, да се оне поставе широм цијеле општине:
-Поставили смо осам канти од Трга Николе Ђурковића ка шеталишту и покренули ту иницијативу, јер је у старом граду веома изражен проблем обављања физиолошких потреба кућних љубимаца, за којима несавјесни власници не чисте. Постављање осам канти које је НВО “Гот” купио на овој локацији је чисто једна импровизација и показатељ да нешто може да се уради. Наш је циљ је, и вољели бисмо да то успијемо да урадимо, да кантама за отпад који остаје иза кућних љубимаца буде покривена цијела општина Херцег Нови. Чули смо данас на расправи да постоје разне процедуре које морају да се испоштују, што наравно није никакав проблем, али требају нам конкретна рјешења да кренемо да радимо нешто по том питању. С обзиром на све што је речено и обећано на данашњој трибини од стране појединих представника локалне самоуправе, очекујемо да ће то и да испоштују, тако да наредних дана очекујемо да видимо каква ће бити реализација, закључио је Вуксановић.
Трибини су присуствовали и директор Комунално стамбеног предузећа Борис Сеферовић, представник предузећа „Чистоћа“ Милован Бендераћ, представници невладиних организација “Галоп” и “Не бацајте боце” Бошко Радоњић, НВО “Еко Кул Медиа” Љиљана Вукотић, Друштва за заштиту животиња Нина Ујчић, као и чланови НВО “Гот” и “Сара”, власници и љубитељи животиња.
Сви учесници у расправи су се сложили да је Одлука о условима и начину држања кућних љубимаца из 2015. године застарела, да је треба измијенити и употпунити новим одредбама, пооштрити казнену политику и досљедно је спроводити.
Закључено је да је неопходна боља сарадња између надлежних општинских служби, секретаријата и предузећа, ветеринарских станица и других установа, те да представници НВО сектора доставе локалној самоуправи конкретне предлоге и захтјеве који се односе на измјену Одлуке о држању кућних љубимаца и предложени попис паса.
