Мораторијум на градњу у Боки Которској значио би замрзавање стања у заливу, али не у позитивном, већ у негативном смислу. Такво стање зауставило би инфраструктурне и друге пројекте на дужи временски период, казао је министар просторног планирања и урбанизма Славен Радуновић у емисији „Наглас“ на РТЦГ-у, у којој су гости били и предсједници општина Херцег Нови, Тиват и Котор – Стеван Катић, Жељко Комненовић и Владимир Јокић, као и члан Националне комисије за УНЕСКО, Новљанин Срђан Марловић.
Радуновић је, како наводи, на ову проблематику упозорио и прије три мјесеца, те истакао да би најодговорнији људи у држави и институције морали да се позабаве овим питањем. Каже да, уколико они не нађу рјешење, треба дозволити грађанима да се о томе изјасне на референдуму.
– Можда смо могли мало раније да дебатујемо о томе и тражимо неко избалансирано рјешење које не би угрозило статус УНЕСКО-а, али не би значило ни потпуни мораторијум. Сада смо у прилично тешкој ситуацији, примиче се фебруар, што је рок који је успјела да избори министарка медија и културе Тамара Вујовић – казао је он.
Првобитни рок био је у јулу, али је министарка Вујовић успјела да га продужи за шест мјесеци, што је, према његовом мишљењу, кратак рок за рјешавање ове комплексне проблематике.
– Треба да се потрудимо да то траје што краће, јер развој Боке не може да чека. Мораторијум више не постоји као појам у закону, јер је одлуком Уставног суда укинут. Према новом закону, имамо могућност да повучемо планове за те општине. Локална самоуправа надлежна је за планове нижег реда, за некадашње ДУП-ове, сада локалне планове детаљне разраде, ПУП-ове и урбанистичке пројекте. Свака страна има своје надлежности, али локални челници морали би да повуку планове из употребе – навео је Радуновић.
Предсједник општине Херцег Нови, Стеван Катић, казао је да су општине Херцег Нови и Тиват колатерална штета одлуке из 2012. године, када је заштићено подручје проширено и на те општине, те да је био изненађен одлуком о мораторијуму, односно повлачењу планова.
– То би за нас била потпуна катастрофа. Донесен је нови закон 2018. године, којим су локалним самоуправама одузете ингеренције и сви плански документи централизовани. Изгубили смо око седам година током којих је могао бити остварен значајан развој града, али смо с друге стране сада добили прилику да кренемо са инвестицијама – истакао је Катић.
Грађани, како додаје, нису довољно упознати са овом проблематиком и често мисле да се она односи само на ужи дио Котора.
– Сада имамо ситуацију у којој морамо да балансирамо између економског развоја и очувања културне баштине. Зато мислим да је потребно наћи мјеру компромиса у свему томе. Замислите да данас стане цијела економија града – навео је Катић.
Члан Националне комисије за УНЕСКО, Срђан Марловић, појаснио је да постоје различити облици мораторијума и да би лекс специјалис могао да помогне у рјешавању ове ситуације.
– Мораторијум се не може односити на текуће одржавање, поправке и репарације, нити на обнову објеката у постојећим габаритима, као ни на обнову историјских објеката који су у рушевинама. На овај мораторијум гледам као на корективну мјеру која треба да нас дисциплинује и подстакне на одговорније понашање у простору – истакао је он.
Чланство у УНЕСКО-у, додао је, доноси туристички и маркетиншки ексклузивитет, али истовремено и обавезе и опомене, јер се надлежним органима на различитим нивоима шаље јасна порука о потреби сарадње и координације.
Министар Радуновић нагласио је да се термин „мораторијум“ константно користи, иако он формално не постоји. Како је раније појаснио, једини начин да се сузи бафер зона, односно простор око главног заштићеног подручја, јесте излазак из УНЕСКО-а и поновна апликација за ужу зону.
