У Земунској улици, у новском насељу Немила, данас је свечано јер је посебна прилика када човјек прослави читав један вијек! Некадашњи партизан који је као младић прошао читаву Босну, затим ватрогасац у Никшићу, а данас пензионер Блажо Марковић данас слави стоти рођендан. Славље и честитке почели су још јуче у друштву пријатеља и супруге Розалије одмах пошто је на бирачком мјесту на Србини обавио грађанску дужност на изборима и када је из његове личне карте прочитан податак да је рођен 20. марта давне 1923. године у селу Трњине, општина Цетиње.
Слављеника је јуче посјетио и предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић са сарадницима и уручујући му торту и поклоне честитао на дуговечности.
– Посебно ми је драго као првом човјеку ове општине што сам у вашем дому и што могу да вам честитам 100 рођендан. То је велики јубилеј у животу и желим вам да још дуго поживите у окружењу својих најмилих, да вас као данас видимо да шетате дуж наших улица. Овог пута желим да вам захвалим што сте одлучили да живите у Херцег Новом, казао је Катић.
Блажо Марковић се захвалио на посјети, рекао да се осјећа лијепо, да је здравствено добро и да воли да прошета сваки дан. Поручујући млађим суграђанима да воде здрав живот.
– У свему треба бити умјерен. Дуговјечност је мојој породици наследна јер је и моја баба живјела 101 годину.
Наздрављајући својој стотој години весели чика Блажо Марковић тврди да му је стотину година прошло брзо као “стотину корака”, а у други вијек закорачио је, како обичаји налажу – дувањем свјећица.
У читав вијек постојања стане много лијепих и ружних тренутака, али оно што је било лоше брзо се заборави, а остају само лијепе успомене, казао је чика Блажо.
– Мене је држало што радим и што шетам. Радио сам у војсци и у ватрогасном друштву Никшић – открива дјед Блажо.
Уз чашицу ракије и рођенданску торту на којој поносно стоји број 100 објашњава како памти све државнике, од краља Александра, преко Тита до политичара бивше Југославије, а сада цијени Алексу Бечића.
Данас и јуче у његовом дому заједно са гостима запјевао је са гостима и изрецитовао пјесме о Цетињу, Његошу и Блажу Јовановићу.
– Тито је паметно радио и ја сам код њега зарадио пензију. Било је то тешко али лијепо вријеме. Нослац сам Ордена рада и Ордена за храброст. Имам и признања Ватрогасног друштва Никшић. Било је тешко али људи су били сретнији него данас. Млад сам пошао у партизане. Био сам борац инжињерске јединице Пете Црногорске бригаде. Прешао сас цијелу Босну. Највише сам упамтио Фочу јер сам тамо упознао једну дивну дјевојку. Младост пуста па се ваљда то највише памти. Као војници чували смо народ и држали страже јер околина у готово цијелој Босни била је пуна усташа и четника. На крају рата из Фоче сам дошао у Никшић, запослио се у Ватограсно друштво и тако до пензије. У Херцег Новом живим већ 12 година, казао је Марковић и још једном поручио младим нараштајима да у животу има свега и свачега те да свако треба да буде вјеран свом народу и традицији.
