Ученик ОШ „Милан Вуковић“ Вук Јаничић освојио је прво мјесто у категорији еколошки чланци (11-14 година) за чланак „Блато је злато – Љековитом пелоиду у Игалу треба лијек“ на конкурсу ”Млади екорепортери” који је, по 18. пут, организовала НВО „ЕКОМ” у склопу програма Фондације за еколошку едукацију (ФЕЕ).
У наставку објављујемо награђени чланак:
Природа је подручје Игаљског залива у херцегновском басену несебично обдарила ресурсима јединственим у свијету. У његовој морфологији издваја се Суторина са изгледом долине формиране радом истоимене ријеке дугачке око 9 км. Дуж десне обале Суторине, у правцу Њивица, појављују се минералне воде. На ушћу ријеке у море у стогодишњем процесу настаје пелоид.
Још од давнивна је Игаљски залив карактерисало импресивно приморско поднебље са суптропском вегетацијом, чистим ваздухом и нетакнутим плавим морем са равним пјешчаним обалама кроз чију се прозирну воду видио црни талог, у народу познат као љековито блато. Блато су у терапеутске сврхе између два свјетска рата употребљавали ,,бијели Руси”, који су бјежећи од бољшевика населили овај крај. У густом шипражју жукве, испод плантажа винове лозе, чуо се дубоки клокот хладних извора ријеке Суторине, за чије су благодети знали становници околних села. У Игалу, некада неразвијеном мјесту са свега 215 становника, 1949. године основано је најпознатије здравствено- климатско љечилиште на Медитерану. Оно данас егзистира као Институт за физикалну медицину, рехабилитацију и реуматологију ,,Др Симо Милошевић”, гдје се примјењује пелотерапија.
Пелоид је продукт мора и копна. Настаје таложењем органских и неорганских супстанци, уз активно учешће морске флоре и фауне, у дуготрајном природном процесу који зависи од јединства географских, хемијских и биолошких фактора. Игаљски пелоид, масна материја црне боје са слабим мирисом, формира се на ушћу ријеке Суторине у море, на дубини од 4 до 6 метара. Морска вода, богата солима и микроелементима, доприноси његовим јединственим својствима. Квалитет пелоида зависи од морске цвјетницеPosidonia oceanica, у народу познате као- мурава. Њене бујне „ливаде” се налазе у плићим дјеловима Игаљског залива, на пјесковитој подлози. Некада су од ове биљке прављени душеци, а стари Бокељи су, у претходно осушеној мурави, чували агруме. Ова биљка је од изузетног значаја за екосистем мора, тј. представља највећи резервоар биолошке разноликости. На њеним ,,ливадама” се мријести више од 1 000 врста морских риба и других морских организама, а склониште је и за око 400 врста алги. Она спречава ерозију морског дна, а њен квадратни метар дневно произведе 14 литара кисеоника, што доприноси ,,провјетравању” мора. У многим земљама Медитерана, Posidonia oceanica је заштићена врста.
Ушће ријеке Суторине некада је било лијепо уређено каменим каскадама. Вода је данас дубока свега неколико центиметара. Ушће је бетонирано и служи као депонија грађевинског матријала, шута, земље из ископа, пластичне амбалаже, старих гума, хаварисаних аутомобила, одбачених електро-уређаја… Одговорни спортски риболовци Игала више су пута покретали акцију чишћења ушћа Суторине.
Приликом већих киша ријека постаје замућена и мијења плаву боју заливске морске воде доносећи велику количину муља који се уз штетне ефлуенте таложи на дну и уништава морску флору и фауну. Свједоци смо поремећене еколошке равнотеже међу факторима који утичу на стварање пелоида. Примијећено је да пелоид данас брже пуца него раније јер садржи честице пијеска.
У сливу водотока Суторине евидентни су урбанистички вандализам, изградња апартмана и бетонирање површина различит квадратуре. Подигнути су бројни индустријски и стамбени објекти са неадекватним рјешењима за отпадне и фекалне воде. Садржај из преко хиљаду септичких јама испушта се у плитки акваторијум Игаљског залива, одакле се из подморја на дубини од 5 метара вади пелоид. Изградња бетонских плажа у Игалу промијенила је ток морских струја. Суторинско поље све више личи на дивљу сервисну зону. Иако је ушће ријеке Суторине познато као значајно мрестилиште рибе, посебно јегуље, отпад је одавно растјерао риболовце, а ријека је постала канализациони колектор.
Вишедеценијска небрига за природно благо Игаљског залива није заобишла ни ,,ливаде мураве” којима пријети истребљење што повлачи и нестајање великог броја биљних и животињских врста. Због замућења морске воде усљед све агресивнијег загађења, ова трава не може да обавља фотосинтезу. Алармантна је чињеница да се усљед антропогеног фактора квалитет пелоида све више доводи у питање. Резултати чистоће узорковане морске воде из Игаљског залива често су забрињавајући. Све што је природно неупрљано, упрљано је похлепном природом човјека који све подразумијева, а ништа не цијени. Природа се сама побринула за ред, чистоћу и равнотежу, а човјек се осмјелио да хрлећи да задовољи своје материјалне потребе, константно нарушава тај склад. Чини се да несвјесно сијечемо грану на којој сједимо. Неопходно је учинити напоре да исправимо оно што је до сада учињено ноншалантним односом према природним факторима Игала.
Због свега наведеног, обавезни смо да радикално промијенимо свој однос према околини. У томе нам умногоме могу помоћи средства информисања јер само добро информисан појединац може подићи ниво свијести и рационално одлучивати. Све већа моћ човјека да као дио природе загосподари истом, упозорава нас да упознамо до краја њене законе, тј. да осим што је експлоатишемо, да је и поштујемо. Један од конструктивних предлога био би да се пелоид који се до сада немилосрдно бацао рециклира, тј.регенерише. Резерве љековитог игаљског блата никада нису сасвим испитане, али свакако нису неисцрпне и подлијежу промјенама у току експлоатације.
Коришћено блато би се могло одлагати на супротном крају Игаљског залива у односу на мјесто ископавања, гдје би се након 15- 20 година, уз претходна хигијенска испитивања, могло поново користити. За очување и обнову овог јединственог екосистема потребно је спровести адекватну законску заштиту. Да би се заштитиле „ливаде” угрожене „мураве”, неопходно је забранити сидрење пловила у читавом заливу и прогласити га заштићеним морским парком.
Не смијемо допустити да црвене заставице, истакнуте по њивичким и игаљским плажама у љетњој сезони, постану симбол почетка краја здравственог туризма у Игалу и Црној Гори. Море се чува на копну!
Извори:
https://igalospa.com/ https://www.facebook.com/ekokulmedia/
