Поводом Глобалне седмице медијске писмености, млади репортери UNICEF-а позивају вршњаке да бирају шта гледају, читају и слушају, а родитеље да сa дјецом о томе редовно разговарају
Mедији сами по себи нису ни добри ни лоши, а њихов утицај зависи од начина на који их користимо. Зато бирајмо шта гледамо, читамо и слушамо – порука је UNICEF-ових младих репортера за крај Глобалне седмице медијске и информационе писмености која се широм свијета обиљежава од 24. до 31. октобра.
-Није сваки садржај који нам се нуди вриједан пажње, истакла је УНИЦЕФ-ова млада репортерка Миљана Станковић.
За УНИЦЕФ-овог младог репортера Анела Мемића медијска писменост је кључна за свако дијете.
– Без медијске писмености ми смо остављени на (не)милост оних који контролишу медије, а с њом је контрола у нашим рукама, поручио је Мемић.
УНИЦЕФ-ови млади репортери су кроз ТикТок-видео омогућили да се током Глобалне седмице медијске и информационе писмености чују и гласови младих Црне Горе о овој теми.
Колико је медијска писменост битна за живот у 21. вијеку указују подаци из истраживања које је Ипсос спровео уз подршку УНИЦЕФ-а и Амбасаде Велике Британије током 2021. године.
-Сваки трећи грађанин Црне Горе вјерује у теорије завјере и дезинформације о коронавирусу, док сваки пети вјерује у теорије завјере и дезинформације о вакцинама. Посљедице утицаја ових вјеровања у дезинформације и теорије завјере могу бити понашања којима се угрожавају сопствени и туђи животи. Медијску писменост, као најефикаснији начин борбе против дезинформација, препознаје 7 од 10 грађана Црне Горе.
Медијска писменост се развија током цијелог живота, а веома је важно да тај процес почне од раног дјетињства.
-Без обзира на то колико се родитељи осјећају (не)стручнима за нове технологије, кроз редовне разговоре с дјецом о свим медијским садржајима они им помажу да развију критеријуме квалитета по којима бирају медијске садржаје. Такође, помажу им да науче да стално критички анализирају питајући се ко је направио одређени медијски садржај, за кога, на који начин и с којим циљем. Родитељи могу с дјецом да провјеравају тачност информација упоређујући шта различити извори кажу о одређеној теми, укључујући и стручњаке и релевантне институције у Црној Гори и широм свијета.
У децембру 2021. тек сваки други родитељ у Црној Гори рекао је да разговара с дјецом о медијским садржајима које она прате, као и да им ограничава избор медијских садржаја и вријеме које свакодневно троше испред екрана.
Фото: UNICEF Душко Миљанић
