Економска ситуација у Црној Гори у 2024. години зависи и од параметара остварених у прошлој години. Повећање буџета за 17 одсто у овој години је реално, прокоментарисао је у Новском јутру руководилац Управе локалних јавних прихода Општине Херцег Нови Милован Баждар.
– У Буџету Црне Горе, који је ове године планиран на око 3,5 милијарде, недостајућих средстава је преко 700 милиона еура. Та средства ће се надомјестити значајним дијелом из државних депозита кроз разне субвенције, дотације, европска средства, вјероватно и наставком задуживања…
Мислим да пораст 17 до 18 одсто, није недостижан, али је питање структуре Буџета. Један од показатеља су директне стране инвестиције, које су током 2023. године биле на нивоу 600 милиона еура, а што је упола мање него претпрошле године, подсјећа Баждар.
Структура страних директних инвестиција, изузетно је важна не само за нас, већ и за све земље у региону.
– Ми готово да немамо улагања у такозване гринфилд инвестиције, неких производних и услужних капацитета, који би допринијели расту БДП, смањењу незапослености…За очекивати је да ће због нестабилности еура и глобално економије у ЕУ, људи који имају новац тежити да улажу у злато, некретнине, који су високо на тржишту потражње. Значи, да ће сектор грађевинарства и даље функционисати, али и он доноси одређене ad hoc финансијске ефекте и велико је питање колико је то дугорочно одрживо…Фактор несигурности се увози у огромној мјери, јер смо сувише мали систем, да би изнутра могли значајније генерисати потражњу, с обзиром да нам је реални сектор изузетно лош, осим у услужној дјелатности, оцјењује Баждар.
Просјечна плата око 800 еура, не може да прати инфлацију, с обзиром на велики скок цијена, посебно у сектору исхране:
– Годишња инфлација од 15 одсто не убраја пораст цијена одређених производа и услуга за 50 одсто и више. Инфлација се рачуна по систему пондерисања, односно, колико који потрошачки сектор доприноси или учествује у инфлацији да би се добила просјечна стопа. Међутим, највећи допринос инфлацији је сектор мјешовите робе, сектор исхране. Највећи су трошкови исхране, комуналија, енергије, становања, као основни трошкови, а ту је инфлације веома висока, објашњава Баждар.
Просјечна плата не може ни близу да покрије потрошачку корпу. Посебно осјетљива социјална категорија су пензионери, са чијим се усклађивањем пензија не може достићи у већини случајева ни минимум егзистенције.
– Буџет и БДП који су остварени прошле године, извукао је сектор услуга. Учешће у БДП највеће је у области трговине, што није добро, јер трговина је та која гура увоз роба. Ту имате јак увозни лоби који зарађују на увозу, гдје се прави нелојална конкуренција домаћем производном сектору, посебно у примарној привреди (пољопривреда и сточарство). Ми смо захваљујући суфициту који је остварен у услужним дјелатностима, имали „подношљив“ буџетски дефицит, око 400 милиона еура у прошлој години. На крају морате кредитним аранжманима да санирате дефицит. У смислу контроле буџетског дефицита, не може се ослонити на Централну банку, која код нас нема најзначајнији монетарни инструмент, емитивну функцију, односно, не може штампати новац. Наша банка повећава каматне стопе, сад је референтна преко пет одсто, која је у читавој ЕУ, објашњава Баждар.
MMF је прогнозирао на свјетском нивоу раст економије за ову годину од три одсто. За развијене европске државе предвиђа се раст између један и два одсто, а остале између два и четири посто. Интересантно је да у овом кризном периоду развијене државе имају стагнацију па и рецесију, као што има Њемачка. Рецесија у Њемачкој је нешто мања од један одсто, али је велика за огромну привреду те земље, која је била локомотива привредног развоја Европске Уније.
