Фондације Банка хране Црне Горе огласила се саопштењем у коме подсјећају да је, увидјевши важност солидарности за борбу против сиромаштва, Скупштина Уједињених нација је 22. децембра 2005. године прогласила 20. децембар Међународним даном људске солидарности, и да је овај дан је посвећен подизању свијести о солидарности као универзалној људској вриједности, сваког друштва.
Солидарности је дубоко уткана у европско законодавство на основу више различитих споразума насталих током деценија постојања Европске уније. Иако још нисмо чланица, ратификовали смо међународна документа која штите социоекономска људска права и морамо репрезенте државе напоменути да их поштују.
У Црној Гори постоји велика потреба да грађани, удружења, НВО, компаније… ,помогну људима да задовоље основне људске потребе у виду смјештаја, огријева, струје, хране, лијекова, обуће, одјеће итд.
Из Фондације Банка хране Црне Горе истичу да живи солидарност међу грађанима, али да солидарност државе према њима зна да затаји.
-Солидарност морамо његовати, али не смије бити надокнада за сервисе које држава нема или су они недовољни. Ако то постане правило, терет немаштине се пребацује на грађане чији је економски положај ослабљен. Стално искушавање солидарност људи није праведно, јер плаћамо порез да би се средства из буџета користила за потребе грађана.
У периоду кризе изазване пандемијом, када нам се стандард озбиљно нарушио, због велике незапослености и сталног раста цијена, држава,мора на себе преузети много већи терет.
Зашто се не улаже у изградњу социјалних станова у власништву државе, као мјере сигурности оних без крова над главом а који живе у немаштини? Зашто немамо бесплатне квоте електричне енергије, за све који имају примања испод доходовног минимума? Зашто социјалних бонова, још увијек нема?
Поред ових питања, указују на важност запошљавања и веће подршке ученицима, дјеци, пензионерима…
-Социјална политика Црне Горе не препознаје важност приоритетног запошљавања људи у стању немаштине, као најефикаснијег начина за рјешавање њихових егзистенцијалних проблема. Запошљавање барем једног члана породице у стални радни однос, значило би избављење читаве породице из сигурног сиромаштва.
Доступност образовању није једнака за све грађане у Црној Гори иако кажемо да је образовање бесплатно. Дјеца из породица лошијег имовинског стања и образовања, би морала имати подршку државе у виду бесплатних средства за учење и оброка у школи, интернета, карте за превоз до школе, како не би прекидала образовање након основне школе.
Код нас, само једна трећина дјеце која живе у ризику од сиромаштву, прима дјечији додатак.
Раст БДП за првих 9 мјесеци је 14% и највећи је раст у Европи, истакао је министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић .Уколико је ситуација тако добра, зашто штедимо на дјеци која су у ризику од сиромаштва.Морали би имати дјечији додатак који прати њихове развојне потребе, да би се барем мало умањила неједнакост међу дјецом и социјална искљученост. Непознаница је зашто немамо стипендије за школовање дјеце , како би се умањила појава неслеђивања сиромаштва у оквиру једне породице. Уравнотежење буџета на рачун најугроженијих, није начин за то.
Црна Гора је по мишљењу министра економског развоја Јакова Милатовића, забиљежила је рекордни економски раст у 3. кварталу 2021. године, од скоро 26%, далеко највећи у Европи похвалио се министар јавности. Који су онда разлози да свега једна петина оних који живи у ризику од сиромаштва, прима социјалну помоћ која би морала бити доступна, свима који су у потреби, посебно сада у вријеме кризе.
Изненађујући је најновији податак Монстата гдје је наведено да је дошло до смањења стопе ризика од сиромаштва за 1.9 процената у прошлој, веома тешкој пандемијској години, у односу на 2019. која се узима као рекордно добра, по многим параметрима.
Незапослени, иако су у највећем ризику од сиромаштва, за нашу Владу су невидљиви. Пензионери такође..Улагање у рјешавање њихових проблема , није трошак него инвестиција, морају се тога сјетити креатори јавне политике.
Смањење стопа ПДВ-а на храну за бебе и артикле за дјецу и повећање накнада за незапослене породиље, би било значајно растерећење за породице са дјецом, те је начин да држава покаже да се брине за негативни природни прираштај.
Из Банке хране указују и на проблеме у области здравства и остваривања других права, као и на недостатак координације када је ријеч о донацијама.
-Имамо много солидарних акција прикупљања новца путем СМС-а за потребе лијечења. У Фонду здравства нема довољно новца када је ријеч о лијечењу у иностранству, па се терет кризе пребацује на грађане. Здравствена заштита није доступна свима. Мјесецима људи слабог имовинског стања чекају на специјалистичке прегледе јер немају новца за приватне ординације. И даље имамо највеће цијене лијекова у региону. Лијекове који нису на позитивној листи Фонда здравства људи у стању немаштине немају новца да купе, па их изостављају и тиме угрожавају здравље.
Социјално угрожени не могу себи да приуште правног заступника јер нема потребан обим бесплатне правне помоћи а једнак приступ правди се претпоставља у свакој социјално уређеној држави.
Црногорска дијаспора, према процјенама прије пандемије, годишње пошаље грађанима у Црној Гори око 500 милиона еура. Ми не знамо колики су потенцијали корпоративне филантропије и филантропије уопште у Црној Гори, како би се циљано усмјерила средства онима којима је најпотребније. Нема координисаног односа свих актера друштва на том пољу да би помоћ коју држава, привреда, НВО и појединци дају, била праведно распоређена.
Банка хране је Женском клубу парламента Црне Горе, представила иницијативу за оснивање Савјета за борбу против сиромаштва, који би ове недостатке отклонио и унаприједио поље хуманитарног рада.
Уграђивање појма солидарности у законодавство и јавну политику, мора бити приоритет Владе Црне Горе, закључак је на крају саопштења Банке хране Црне Горе које је написала предсједница Фондације Марина Медојевић, поводом Међународног дана људске солидарности.
