Апел сваком посланику у црногорском парламенту данас је поднијело девет невладиних организација, којим траже да учине све што је у њиховој моћи да се Министарство просвјете, науке, културе и спорта посвети једном од кључних сегмената друштва, а на првом мјесту припреми нове школске године и градњи непартитократског система који ће моћи да осмисли и реализује квалитетне промјене.
Наглашавају да је црногорски образовни систем пред бројним је изазовима већ дуже вријеме, а са значајним дијелом се није успио изборити. Умјесто тога, додатно је оптерећен посљедњих мјесеци, наводе у апелу који су упутили посланицима. Објашњавају да су познате слабе тачке и грешке које су до сада биле дио образовног система, због чега је потребно посветити се њиховом превазилажењу, а не наставити сличну праксу као до сада.
-Непосвећеност промјенама које би дјеци, просвјетним радницима и родитељима коначно могле донијети напредак, знање и посвећеност, позивају на хитну реакцију. Да ли је могуће да се након најкомплексније школске године икада, а мјесец прије почетка нове, бавимо настављањем политизације запошљавања у образовним установама?! Да ли смо несвјесни колико нам је политичко запошљавање лошег донијело у образовању до сада?!
Ни претходних година нијесу изгласани правични закони, који је требало да омогуће да се управе школа бирају на основу стручних квалификација и да се спроводи образовна рефома која ће дати квантитативне и квалитативне резултате. Нијесте адекватно реаговали када су нам дјеца и просвјетни радници и родитељи функционисали у експерименталним условима и никад већим социјалним и образовним разликама у току прошле школске године. Сада морате реаговати јер не смијемо дозволити да се наставе експерименти над нашом дјецом, која за око мјесец треба да се врате у школске клупе, а нико не зна како. Нити постоји план, нити је зацртан циљ, а ако их има, јавност није са њима упозната јер Министарство са јавношћу штуро комуницира. Дјелује да ни премијер ни потпредсједник Владе уједно и предсједник Савјета за права дјетета, немају времена тиме да се баве, иако се превасходно на њих на вријеме апеловало. Умјесто одговора њихове службе обавијестиле су јавност о колективном одмору комплетне Владе и њених ресора у току августа, што је додатно подстакло неизвјесност које не недостаје од почетка епидемије.
Због свега наведеног, тражимо да у Парламенту од ресорног Министарства затражите одговоре на сљедећа питања:
-Kоји и какви модели организације наставе су предвиђени за наредну школску годину?
-Да ли постоји Протокол о поступању у кризним ситуцијама (здравствена криза) и да ли су осигурани услови да као такав буде примјенљив
-Да ли ће бити обезбијеђена средства за рад и поштовање епидемиолошких мјера?
-Да ли ће школе имати на располагању ресурсе неопходне за организацију наставе?
-Хоће ли сва дјеца добити бесплатне уџбенике?
-На који начин и како ће бити промијењен образовани модел за дјецу са развојним сметањама и инвалидитетом у току онлајн наставе, а у односу на претходну школску годину?
-Да ли ће буџет за просвјету бити транспарентно распоређен, и одређени приоритети у финансирању како би се дјеци и наставницима створили основни услови за рад у ери информатике, а посебно у току онлајн наставе?
-Да ли је у плану да се започне са процесом сарадње ресорног Министарства са наставицима/ученицима и школама/вртићима и на који начин?
-Да ли ће и како бити обезбијеђена аутономија у раду просвјетним радницима који су непосредни учесници наставног процеса и обезбиједити им се егзистенција у складу са улогом коју имају у друштву?
-Kада ће бити измијењен Закон о васпитању и образовању дјеце са посебним образовним потребама како би се обезбиједило запошљавање асистената у настави на основу уговора о раду на неодређено вријеме, умјесто као што је до сада случај, на основу уговора који важе „најдуже до краја наставне године”.
Тражимо и иницирање измјена Општег закона о образовању којим ће се избор директора убудуће уредити на начин који ће гарантовати транспарентност, професионализацију и деполитизацију, а на основу предлога просвјетних радника, стручне заједнице и невладиних организација. Подсјећамо да су такви захтјеви и претходних десет година посланицима послати више пута управо од просвјетних радника, стручне заједнице и невладиних организација.
Апел су упутили: Удружење Родитељи, Просвјетна заједница Црне Горе, Акција за људска права (ХРА), Центар за права дјетета, Јувентас, Удружење младих са хендикепом Црне Горе (УМХЦГ), Форум МНЕ, Унија Средњошколаца Црне Горе и Друштво дефектолога ЦГ.
