У оквиру обиљежавања 76. рођендана Школе за основно музичко образовање Херцег Нови, сјајан концерт је синоћ одржао њен бивши ученик, пијаниста Алекса Радановић, сада ученик четвртог разреда Средње музичке школе „Михајло Вукдраговић“ из Шапца.
Концерт на поклон граду у којем је стасао и школи која му је усадила љубав ка музици, био је испуњен емоцијама и романтичном атмосфером, а програм је био подијељен у два дјела. Након класичних композиција Баха, Хајдна, Скрјабина и Рахмањинова, Алекса је извео обраде популарних нумера, на које је публика и запјевала.
-Концерт је био тако базиран да има и тог комерцијалног звука за обичан народ, јер ријетко ко може баш да разумије класику. Кад ја изађем и свирам Баха не може свако то да схвати, не може да добије тај осјећај као што га ја имам, тако да сам одлучио да одредим оно што ја такође обожавам. Ја у своје слободно вријеме радим те обраде, и одлучио сам да то прикажем свима овдје, јер сам отприлике знао какав ће бити одговор на све то, тако да сам хтио да пружим мало свог ужитка публици.
Први концерт имао је у Шапцу, али му је важнији и више при срцу овај у свом граду, пред Новљанима и професорима који су на њега пренијели љубав према музици.
-Увијек је јако чудан осјећај доћи пред своје људе, јер сами себи набијате притисак да морате испунити очекивања тих људи, док не схватите да су то заправо ваши људи и да нема никаквог проблема. И, онда сам само сјео, и то ми је било у глави – „сједи Алекса, свираш својим људима, уживај са њима“ и стварно је тако било. Лакше ми је било овдје држати концерт у мојој школи, за мојим клавиром, пред мојим људима, и много емотивније то доживљавам, него у граду у којем ипак живим само четири године.
Алекса Радановић сматра привилегијом што је био ученик Музичке школе Херцег Нови, у којој је научио прве ноте и заволио музику.
-Најважнији ми је тај осјећај радости када идем у школу. Искрено, ја сам волио сваку особу из ове школе и сваког професора, а поготово професорку Нивес Ненадовић. Она ми је усадила не само љубав према школи и према клавиру, већ и генерално према музици, свакој врсти музике. Сваком препоручујем да има такав однос и да иде у такву школу као што сам ја имао, јер сматрам да сам имао привилегију. Овај концерт је уствари поклон школи и људима који су мени дали љубав према музици.
Алекса је са шест година почео да свира кларинет у Музичкој школи Херцег Нови, са девет је прешао на клавир, а 2021. је уписао Музичку школу „Михаило Вукдраговић“ . Каже да је тешко упоредити године школовања у Херцег Новом, са овима у Шапцу.
-У Шапцу је средња школа а овдје је основна школа и то је већ мало другачије. Како ја кажем – овдје се буди љубав према музици, а у средњо школи се она надограђује и диже на један виши ниво и на виши степен знања. Мало је у средњој школи то незгодније, међутим ја сам имао срећу да упаднем у класу једне феноменалне професорк Гуаре Ноне Лазић. Она то воли, она обожава кад је неко слободан и кад жели да своју природу пусти напоље, а она само помаже. Слично је, али овдје је само моја школа и мој град, тако да не може да се пореди ни са једном.
Алекса је велику страст пронашао у музичкој продукцији. Учи њемачки језик и постиже веома добре резултате на испитима Гетеовог института. Жеља му је да поред клавира упише и музичку продукцију на Бечком конзерваторијуму.
-Планирам да упишем Факултет музичке уметности у Београду и да упишем Музички конзерваторијум у Бечу. Жеља ми је да то двоје заједно да упишем , зато што ми Беч нуди опцију да сдтудирам филмску музику и модерну музичку продукцију, а београдски факултет ми нуди да наставим са клавиром. Планирам да наставим да комбинујем ово као вечерас, просто мислим да је то кључ успјеха музике у нашем граду и у нашој земљи.
Мада нема омиљеног композитора, најближи су му Рахмањинов и Менделсон, а иако је добитник бројних награда и признања, одустао је од такмичења и одлучио да ради оно што воли.
-Да будем искрен, награде су ми раније много више значиле него сада. Ја се активно не такмичим већ двије године. Одустао сам од тог неког осјећаја притиска док сједам за инструмент, јер то гуши човјека, и онда сам одлучио да држим концерте, да свирам концерте и да радим шта ја хоћу. Не желим да имам тачне норме како ја шта треба да радим, просто мислим да то не чини умјетника; ми смо слободни, ми волимо да радимо ствари које се нама свиђају, поручио је Алекса Радановић.
Гости концерта, са којег је испраћен овацијама, били су флаутисткиња Ружица Турсуновић, виолинисти Ена Бојић и Немања Петровић, као и професорица хармонике у Музичкој школи Херцег Нови Босиљка Кулишић.
