U okviru obilježavanja 76. rođendana Škole za osnovno muzičko obrazovanje Herceg Novi, sjajan koncert je sinoć održao njen bivši učenik, pijanista Aleksa Radanović, sada učenik četvrtog razreda Srednje muzičke škole „Mihajlo Vukdragović“ iz Šapca.
Koncert na poklon gradu u kojem je stasao i školi koja mu je usadila ljubav ka muzici, bio je ispunjen emocijama i romantičnom atmosferom, a program je bio podijeljen u dva djela. Nakon klasičnih kompozicija Baha, Hajdna, Skrjabina i Rahmanjinova, Aleksa je izveo obrade popularnih numera, na koje je publika i zapjevala.
-Koncert je bio tako baziran da ima i tog komercijalnog zvuka za običan narod, jer rijetko ko može baš da razumije klasiku. Kad ja izađem i sviram Baha ne može svako to da shvati, ne može da dobije taj osjećaj kao što ga ja imam, tako da sam odlučio da odredim ono što ja takođe obožavam. Ja u svoje slobodno vrijeme radim te obrade, i odlučio sam da to prikažem svima ovdje, jer sam otprilike znao kakav će biti odgovor na sve to, tako da sam htio da pružim malo svog užitka publici.
Prvi koncert imao je u Šapcu, ali mu je važniji i više pri srcu ovaj u svom gradu, pred Novljanima i profesorima koji su na njega prenijeli ljubav prema muzici.
-Uvijek je jako čudan osjećaj doći pred svoje ljude, jer sami sebi nabijate pritisak da morate ispuniti očekivanja tih ljudi, dok ne shvatite da su to zapravo vaši ljudi i da nema nikakvog problema. I, onda sam samo sjeo, i to mi je bilo u glavi – „sjedi Aleksa, sviraš svojim ljudima, uživaj sa njima“ i stvarno je tako bilo. Lakše mi je bilo ovdje držati koncert u mojoj školi, za mojim klavirom, pred mojim ljudima, i mnogo emotivnije to doživljavam, nego u gradu u kojem ipak živim samo četiri godine.
Aleksa Radanović smatra privilegijom što je bio učenik Muzičke škole Herceg Novi, u kojoj je naučio prve note i zavolio muziku.
-Najvažniji mi je taj osjećaj radosti kada idem u školu. Iskreno, ja sam volio svaku osobu iz ove škole i svakog profesora, a pogotovo profesorku Nives Nenadović. Ona mi je usadila ne samo ljubav prema školi i prema klaviru, već i generalno prema muzici, svakoj vrsti muzike. Svakom preporučujem da ima takav odnos i da ide u takvu školu kao što sam ja imao, jer smatram da sam imao privilegiju. Ovaj koncert je ustvari poklon školi i ljudima koji su meni dali ljubav prema muzici.
Aleksa je sa šest godina počeo da svira klarinet u Muzičkoj školi Herceg Novi, sa devet je prešao na klavir, a 2021. je upisao Muzičku školu „Mihailo Vukdragović“ . Kaže da je teško uporediti godine školovanja u Herceg Novom, sa ovima u Šapcu.
-U Šapcu je srednja škola a ovdje je osnovna škola i to je već malo drugačije. Kako ja kažem – ovdje se budi ljubav prema muzici, a u srednjo školi se ona nadograđuje i diže na jedan viši nivo i na viši stepen znanja. Malo je u srednjoj školi to nezgodnije, međutim ja sam imao sreću da upadnem u klasu jedne fenomenalne profesork Guare None Lazić. Ona to voli, ona obožava kad je neko slobodan i kad želi da svoju prirodu pusti napolje, a ona samo pomaže. Slično je, ali ovdje je samo moja škola i moj grad, tako da ne može da se poredi ni sa jednom.
Aleksa je veliku strast pronašao u muzičkoj produkciji. Uči njemački jezik i postiže veoma dobre rezultate na ispitima Geteovog instituta. Želja mu je da pored klavira upiše i muzičku produkciju na Bečkom konzervatorijumu.
-Planiram da upišem Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu i da upišem Muzički konzervatorijum u Beču. Želja mi je da to dvoje zajedno da upišem , zato što mi Beč nudi opciju da sdtudiram filmsku muziku i modernu muzičku produkciju, a beogradski fakultet mi nudi da nastavim sa klavirom. Planiram da nastavim da kombinujem ovo kao večeras, prosto mislim da je to ključ uspjeha muzike u našem gradu i u našoj zemlji.
Mada nema omiljenog kompozitora, najbliži su mu Rahmanjinov i Mendelson, a iako je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, odustao je od takmičenja i odlučio da radi ono što voli.
-Da budem iskren, nagrade su mi ranije mnogo više značile nego sada. Ja se aktivno ne takmičim već dvije godine. Odustao sam od tog nekog osjećaja pritiska dok sjedam za instrument, jer to guši čovjeka, i onda sam odlučio da držim koncerte, da sviram koncerte i da radim šta ja hoću. Ne želim da imam tačne norme kako ja šta treba da radim, prosto mislim da to ne čini umjetnika; mi smo slobodni, mi volimo da radimo stvari koje se nama sviđaju, poručio je Aleksa Radanović.
Gosti koncerta, sa kojeg je ispraćen ovacijama, bili su flautistkinja Ružica Tursunović, violinisti Ena Bojić i Nemanja Petrović, kao i profesorica harmonike u Muzičkoj školi Herceg Novi Bosiljka Kulišić.
