Агенција за електронске медије Црне Горе обиљежила је 20 година постојања међународном конференцијом „Медијски Хоризонти: Будући изазови“. Отварајући овај међународни скуп, министарка културе и медија, Тамара Вујовић казала је да Црна Гора тренутно има 222 медија у којима ради 2.000 медијских радника.
-На 600.000 становника и на “тржишни колач” од десетак милиона еура можемо рећи да је ситуација заиста изазовна за пословање и за рад. С друге стране, када погледамо бројчано, дјелује да је плурализам у пуној снази, казала је министарка Вујовић.
Напоменула је да ће ресорно министарство о медијском сектору водити рачуна унапређењем медијских закона о запосленима у медијима, дефиницији новинара, условима у којима раде, смањењем политичког притиска на ауторе, давањем гласа око избора уредника, заштићивањем од одавања извора.
-Радићемо на специјализованим знањима новинара и едукацијама кроз медијску стратегију и превенирати и процесуирати нападе којима је ова струка изложена. Ради ефикаснијег рјешавања оваквог проблема потребно је много више заједничких напора, јачања надлежности комисија за праћење напада на новинаре. Добро је знати да се број тешких напада смањио, да су новинари тужени у мањем броју за повреду части и да смо трећи по индексу безбједности на Западном Балкану, саопштила је Вујовић.
Према ријечима директорице Агенције за електронске медије Сунчице Бакић професија доноси повећани ризик, а у дигиталном свијету који се све брже трансформише теже је регулисати етичност и одрживост пословања.
-Наивно смо очекивали да ће пораст броја медија демонополизовати државни, смањити политички утицај и довести до пријеко потребног плурализма. Погријешили смо… Добили смо медије који са приходима са тржишта не могу финансирати независан и квалитетан програм, па се стално балансира између одрживости и независности, а неријетко се оде на штету овог другог. У таквим медијима раде недовољно плаћени новинари од којих као друштво очекујемо да раде у нашем интересу, а не реагујемо када су предметом напада, ако не физичких, онда анонимних на друштвеним мрежама или арогантних представника институција, рекла је Бакић.
Независно од проблема везаних за Црну Гору, велики изазов су брзе промјене на глобалном нивоу гдје се такође поставља питање опстанка традиционалних медија.
-Мејнстрим медији данас морају да се такмиче са корисницима друштвених мрежа у брзини објављивања информација, треба да се одупру мору популистичких напада и дезинформација, треба да прихвате нове моделе оглашавања, треба да одговоре на захтјеве великих платформи, објаснила је Бакић
Због свих изазова, Агенција за електронске медије у овим новим медијским хоризонтима треба да има значајну улогу.
-Улога независне регулације је да непристрано спроводи норме на основу којих функционише и да не поклекне под било чијим притиском. Мој утисак је да је Агенција за електронске медије у томе била успјешна. Улога Агенције ће се по усвајању Закона о аудио-визуелним медијским услугама донекле промијенити, надлежности проширити, али ће принципи на основу којих функционишемо остати исти, поручио је предсједник Савјета Агенције за електронске медије, Др Бранко Бошковић.
Како би се дошло до конструктивних рјешења који би унаприједили медијско пословање у земљи и региону у склопу АЕМ-ове међународне конференције организован је низ значајних и продуктивних панел дискусија.
У првом панелу под називом „Будућност новинарства“ на којем су учествовали Јелена Обућина, Телевизија Нова С, Петар Комненић, Телевизија Вијести, Ивана Бркић Томљеновић, РТЛ Телевизија и Никола Марковић, Радио Телевизија Никшић, говорило се о изазовима новинарства у региону у времену технолошких промјена, развоја и примјене вјештачке интелигенције, генерацијског јаза који обиљежавају подијељена и супротстављена очекивања и различит однос према значају професионалних стандарда и слободе изражавања.
-Данас у Црној Гори имамо око 200 медија и врло мало новинара. Мислим да новинарство и медији данас лутају између потребе да остану главни критичари друштвених догађаја и нових технологија које нам то право отимају и раде то на један непрофесионалана начин,” казао је директор РТВ Никшић, Никола Марковић.
На конференцији се могло чути више о ситуацији у региону те указати на сличне проблеме са којима се боре медијски упосленици и у Црној Гори.
-У Хрватској, баш као и у свијету, штампани медији су у најтежој фази и у највећој су опасности да морају улазити у разне договоре са разним интересним групама како би опстали. Што се тиче радија, према посљедњим истраживањима још 60% људи у Хрватској слуша радио станице, али је то доминантно постао форматирани радио гдје се информација изгубила, а све је само забава и музика. Телевизија је у нешто бољој позицији, три су националне телевизије, од којих је једна јавна и осим прихода од оглашивача има сталну преплату која у Хрватској износи око 10 еура. Када зависиш само од оглашивача јако је велики изазов како остати независан, бринути о човјеку и доносити праву, независну и објективну информацију, рекла је новинарка РТЛ Хрватска, Ивана Бркић Томљеновић.
Извор: Медиа биро
