Према једној од многих још незаписаних херцегновских легенди постоје тајна врата града, негдје на новској обали. И премда немају чувара, та врата налазе и она се отварају само пријатељима. Непријатељи их никада нису могли ни наћи нити отворити.
С друге стране, многа су врата, скале и сјеновити пролази који воде до Старог града. Ни они до прије неколико дана нису имали чуваре. Али, на једној стијени, у подножју Канли куле, уз камену стазу која води ка Магарећим вратима, неко маштовит се заиграо. Уцртао је на камен једно око, црвеном бојом широка уста, а шиљатим камењем, обојеним у бијело, направио овом новском киклопу ријетке, крупне зубе. Непознати аутор натјерао је тако пролазнике да застану, фотографишу и почну да одгонетају је ли ова креација какав доброћудни див, ријетка риба, неко ко ће лако у новски Стари град пропуштати пријатеље, а можда заплашити оне друге…
Свако од нас препознаће након ове интервенције у једној, до јуче сасвим обичној стијени, нешто друго, остаће међутим чињеница да је неко, не нарушавајући простор, један градски кутак учинио занимљивијим, видио у њему нешто што други нису и показао нам како и стијене новске имају своје приче, само их треба открити.
уз камену стазу која води ка Магарећим вратима – Kada strani turist prođe kroz Magareća vrata često se vrati opet nazad jer nema utisak da se tom uličicom može doći u centar starog grada. Turistička Organizacija bi mogla postaviti tablicu sa strijelicom i natpisom da se desno stepeništem može doći na Belavistu/stari grad. Ali, naravno da to neće uraditi jer se oni bave samo prebrojavanjem turista u HN, a to je veoma naporan posao!