Пети у низу протестa запослених у Институту „Др Симо Милошевић“ почео је у 18 сати на граничним прелазима према Хрватској. Како су поручили радници те установе, који се мјесецима боре за остваривање права из радног односа али и за опстанак наше реномиране здравствене установе, 7. септембра преселиће се у Подгорицу и захтјеве поновити испред зграде Владе. Предсједница Синдиката др Марија Обрадовић поручила је да ће дати двије седмице „одморној“ Влади да усвоји Колективни уговор.
И овога петка примјетне су гужве на граничном прелазу Дебели бријег а како јавља наша репортерка колона возила се протеже између два гранична прелаза.
Др Марија Обрадовић подсјетила је да су представници ове организације и Уније слободних синдиката током седмице посјетили Колашин и Цетиње, најавила посјете Рожајама, Беранама и Тивту, које ће бити реализоване током наредне седмице и пренијела подршку свих грађaна и бивших пацијената, који су посјетили штандове са петицијом.
Када је ријеч о захтјевима, информисала је да je ситуација дјелимично боља него прошлог петкa, јер је у међувремену легла једна плата.
– Ту јунску, као и мајску плату зарадили смо сами, а како другачије, кад смо увијек ослоњени сами на себе и када ће Институт спасити радници, запослени и наши пацијенти. Поред овог, важан нам је подједнако и захтјев за верификацијом колективног уговора. Из медија смо од министра Дамјановића сазнали да се „колективни уговор заглавио у Министарству здравља и да је тамо заглављен већ два мјесеца“. Овим путем апелујемо на премијера Абазовића да одглави колективни уговор, потпише га, верификује и напокон заустави даље тужбе и непотребно трошење средстава, како из буџета Института, тако и из државног, јер то је једини начин да се спријече даље тужбе – казала је она.
Док не буде завршен колективни уговор, радници ће инсистирати на законском праву да раде по коефицијентима из гранског колективног уговора за здравство, казала је др Обрадовић и апеловала на премијера да на наредној сједници Владе верификује колективни уговор.
У поруци директору Електропривреде, Николи Ровчанину истакла је да, пошто држава не може да гарантује за новац који би из те компаније уплатили на рачун Института, радници могу бити гарант да ће све бити враћено у најскоријем периоду.
– То тврдим на основу чињенице да су претходне двије авансне уплате од по 600 хиљада еура враћене у рекордном року од мјесец и по, кроз рехабилитацију пацијената. Будите друштвено одговорна фирма и помозите установи, једниствeној у овом дијелу, како наше земље, тако и цијеле Европе. Помозите да се Институт Игало одржи, да људи који овдје вриједно раде добију зaостале зараде, а ми ћемо Вам то вишеструко вратити и довијека цијенети – поручила је др Обрадовић Ровчанину.
Позвала је надлежне да престану да, како је казала, пребацују проблеме Института из једног у друго двориште, јер је то установа коју вриједи спашавати, чему свједоче многобројни задовољни пацијенти.
Такође, позвала их је и да коначно почну преговоре са мањинским акционарима о откупу акција, како би Институт постао државно власништво, што је и четврти захтјев радника.
Др Обрадовић је кратко подсјетила и да се питање дуга према Југобанци ријешава на нивоу Владе и на нивоу предсједника Црне Горе Јакова Милатовића и Србије Александра Вучића.
Захвалила је на подршци пацијентима, полицији, Блу лајну, коелгама и медијима а посебно Радио телевизији Херцег Нови која је била присутна на свим њиховим протестима.
Физиотерапеут Наташа Матковић прочитала је писмо Мирка и Радојке Павасовић из Шибеника који користе услуге Института. Они су након 50 година рада у Шведској, гдје су зарадили пензију, обољели. Мирко је добио амиотрофична склерозу, а Радојка има проблеме са леђима. Адекватну терапију нису добили у Шведској нити у Шибенику, али јесу у Институту.
-Након неког времена чули су да постоји институција у Игалу, добили смо помоћ од особља, које зна шта нам је потребно. Физиотерапеути раде посвећено терапије кроз индивидуални приступ што је нама злата вриједно. Јако смо задовољни Мирко је боље, мишићи се пробудили и раде, има вољу за животом. То је оно што нас чини срећним. Ја сам имала проблем у леђима у лумбалном дијелу и рамену У институту са добила групне терапијске вјежбе у сали и базену , подводну масажу и блато и боље ми је и задовоњна сам. План је да дожемо у октобру на више мјесеци, између осталог је наведено у писму брачног пара Мирка и Радојке Павасовић.
Медицинска сестра Сабина Милутиновић дуги низ година у Институту је једна од јединствених радница, јер сваког дана путује из једне од најбогатијих Општина у Црној Гори, Тивта, у Херцег Нови.
-Радим у бањи преко двије деценије, јако волим Институт моју другу кућу и ви који овдје радите сте моја друга фамилија. Вјерујте ово говорим из душе, јер толико ми је жао гледати како се расипамо, како нас моје дивне колеге напуштају, како одлазе на друга мјеста, умјесто да остану у овом драгуљу, који је цијењен и препознат у цијелом свијету. Морамо издржати јер и ово ће се звати јуче и свака вам част свима, поручила је Милутиновић.
Физиотерапеут Андреа Влаовић казала је да борба није завршена након што су примили двије плате, већ да је циљ опстанк Института. Грађанима Црне Горе и Херцег Новог је поручила.
-Има и позитивних и негативних коменатара. Ми вас позивамо да дођете у Институт и видите колико се ради и труди и колико су наша знања велика и колико смо посвећени раду с пацијентима. На основу тога судите да ли да нам се придружите или не, казала је Влаовић.
Позвала је колеге физиотерапеуте широм Црне Горе да им се придруже на протесту који планирају у Подгорици.
-Институт је установа из које су потекли и градили своја знања и вјештине. Захваљујем свима који скупљају потписе у градовима и подржавају нас. Ми и нашим пацијенима кажемо да не постоји „не могу“ , него само „хоћу“ или „нећу“. Све је ствар воље. И наша Влада има опцију „хоћу“ или „нећу“ и позивамо их да то буде хоћу, казала је Влаовић.
