У сектору грађевинарства остварује се значајан раст свих показатеља у посљедњих неколико година, прије свега захваљујући реализацији пројеката у области путне и енергетске инфраструктуре, пројеката изградње туристичких капацитета, као и грађевинских радова из домена јавних радова.
Kао и скоро сви остали сектори и овај сектор је трпио посљедице кризе, па су поремећаји на тржишту узроковали поскупљење готово свих грађевинских материјала, горива, мазива и других ресурса у ланцу извођења грађевинских радова и услуга. Значајан скок цијена материјала је, по уговорима потписаним у складу са јавним набавкама, довео до губитака који су се кретали од 20% до 50%, у зависности када су уговори закључени, саопштено је из Привредне коморе Црне Горе.
Позитиван примјер како су привреда и држава успјели да заједно ублаже и превазиђу овај изазов је доношење тзв. клизних скала. Позитиван увод у рјешавање ове проблематике биле су, од стране Привредне коморе, предложене измјене Закона о јавним набавкама у сарадњи са надлежним директоратом Министарства финансија. Привредна комора је потом формирала Радну групу за припрему „Смјерница за примјену поступака признавања разлика у цијени на основу уговора о грађењу“. Урађени документ је након упућивања Министарству капиталних инвестиција и усвајању ове информације од стране Владе Црне Горе, постао основ за анексирање Уговора.
Претходних мјесеци, значајне активности овог сектора су биле усмјерене и на припрему новог законодавног оквира. Наиме, Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма је припремило и на јавну расправу објавило нацрте следећих закона: Закона о планирању простора, Закона о изградњи објеката и Закона о легализацији бесправних објеката. Kомора је преко својих представника привреде учествовала у раду појединих радних група за припрему овог комплексног системског законодавног оквира као и организовала округли сто у оквиру јавне расправе који је изазвао велико интересовање привредника, не само оних који обављају дјелатност у области грађевинарства, већ и осталих, особито туризма, енергетике, путне инфраструктуре и др.
Основна очекивања привреде када је у питању поглавље изградње објекта (пројектовање, ревизија, грађење, надзор и употреба) био је максимално скратити административне процедуре, елиминисати непотребне трошкове у нуклеусу инвестиције и свести их на објективну раван, уз максимално скраћење потребног времена за исходовање докумената од стране државне, односно, локалне администрације те јавних предузећа и привредних друштава у својини државе, а која се издају по посебним прописима (одређене техничке услове и сагласности на техничку документацију). Такође, очекивање привреде су и да се мора избјећи јаз у планирању простора, односно доношења планских докумената, са посљедицама по привредни систем односно привредне субјекте – инвеститоре. Потребно је учинити све да се законодавни оквир креира тако да се у вријеме актуелне кризе у свијету, формулишу таква законска рјешења која ће, између осталог, имати као резултат привлачење инвестиција, односно, стварање повољних планских претпоставки за даљу изградњу инфраструктурних пројеката, туристичких капацитета као и објеката за производњу, прераду и складиштење.
Нови законодавни оквир треба да буде основ за бржи и економичнији рад на стварању планских предуслова за развој привреде, јер без ефикасног система планирања простора и долажења до квалитетних урбанистичких локација за развој привреде у кратким роковима, неће се моћи превазићи садашњи тренутак у коме је привреда. Kако би се то постигло, између осталог, неопходно је поједноставити процедуре како би се скратило потребно вријеме за започињање градње и уједно смањили трошкови за инвeститоре. И код послова легализације бесправних објеката, привредници су мишљења да треба поједноставити процедуре односно обавити легализацију најкраћим путем, кроз израду геодетског елабората, уписа у катастар непокретности, те плаћених дажбина (комуналије, регионални водовод, накнада за узурпирано државно земљиште, таксу за бесправност – 5% од вриједности комуналија – за израду планова урбане санације), а да се питања урбанистичких параметара оставе за наредни период.
Привредна комора је ресорном Министарству доставила општи осврт са препорукама на сва три нацрта закона као и детаљно мишљење за сваки нацрт закона појединачно надајући се да ће достављена мишљења бити добра основа за побољшање текстова нацрта закона и да ће Kомора и Министарство заједничким и партнерским радом пружити привредницима, а и свим грађанима, добре и прихватљиве законе.
