Централна прослава поводом 90. рођендана Школског брода „Јадран“ одржана је синоћ на Пинама у Тивту у присуству званичника Владе Црне Горе, Министарства одбране, Морнарице Војске Црне Горе, као и бокељских општина. Свечаности у Тивту присуствовали су и предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић и секретар за туризам, економски развој и инвестиције Ненад Витомировић.
Након пројекције документарног филма о ШБ „Јадран“, званицама се обратио заповједник брода, капетан корвете Иван Лаковић, који је упутио захвалност свима који су у дугих девет деценија од идеје до изградње и поринућа службовали на броду, подучавајући млађе генерације и пролазећи „страшне невере“ и доживљавајући „љепоте и бонаце“. Он је упитао да ли се може замислити колико зноја су пролили чувени мештри тиватског Морнаричко техничког завода, враћајући сву љепоту и сјај „Јадрану“ кроз све генералне, велике и мале ремонте и доковање.
-Сретни смо јер и данас постоје вјеште руке и оштре очи које има Ненад Боковац и што знамо да ће нам наш „Јадран“ још љепше заблистати када све буде завршено и монтирано на броду- казао је Лаковић.
Додао је да су срећни што ће од сада редован ремонт моћи да раде у бродоградилишту Адриатик 42 у Бијелој.
Међу бројним пријатељима ШБ „Јадран“ издвојио је Горана Грковића, који је „својом неисцрпном енергијом, знањем и љубављу успио да пронађе, сачува и презентује бројне историјске артефакте брода”.
Лаковић и истакао да је Школски брод „Јадран“ највредније покретно материјалном добро наше државе.
-Наш „Јадран“ је симбол поморске културе и традиције. Брод који је кроз 24 међународна крстарења на најљепши могући начин репрезентовао своју државу. Не постоји лука у којој наш прелијепи једрењак није дочекан уз одушевљење и овације тамошњих мјештана. Да би нам школски брод „Јадран“ дуго пловио, био својеврсна школа под једрима, учионица на мору, потребно је да увијек будемо свјесни какав драгуљ посједујемо и какав третман овај брод сам по себи заслужује, поручио је Лаковић.
Предсједник Владе Црне Горе у техничком мандату др Дритан Абазовић казао је да је “Јадран” најстарији, најбољи и најљепши амбасадор Црне Горе на мору.
-„Јадран“, као најљепши старац у поодмаклим годинама, и данас не оставља равнодушним посматрача који зна шта је море и који цијени море, већ својом љепотом задивљује сваког ко га види. Овај прелијепи једрењак и данас подсјећа на давна времена када су једрењаци откривали свијет и омогућили напредак цивилизације. Наш „Јадран“ је пловећ кроз историју часно и поносно представљао државе чију је заставу вијорио и дијелио њихову судбину, увијек причајући приче са својих крстарења која су ушла у историју, истакао је премијер.
Предсједник Општине Тиват, Жељко Комненовић, осврнуо се на далеку 1933. када је једрењак „Јадран“ упловио у Тиват.
-Мало је ко могао претпоставити да ће овај брод и овај град створити вјековну везу. Његова изградња иницирана је визијом „Јадранске страже“ да се на једном школском једрењаку, каквим Југословенска Краљевска Морнарица до тада није располагала, обучавају њени млади питомци. Око ове идеје јачања тадашње морнарице и пропагирања стратешког значаја мора, окупила се свесрдно ондашња јавност. „Јадран“ и дан данас, 90 година касније, служи задатом циљу, казао је Комненовић.
Одмах по изградњи, наставио је он, Тиват је прва лука у Краљевини Југославији, његовој домовини, у коју је упловио.
-Тиват ће за „Јадран“ постати дом, а Јадран“ ће за Тиват и Тивћане увијек бити више од предивног тројарболног једрењака, вјероватно најфотографисанијег брода на Адриатику. Зато је усхићење због доласка школског брода „Јадран“ исто и данас, 90 година касније, када обиљежавамо његов рођендан – датум кад је „Јадран“ уписан у Флотну листу морнарице Краљевине Југославије. 19. август је постао повод за понос и за нескривену радост што под његовим јарболима са посебним пијететом можемо причати о нашој поморској традицији, о славним моментима поморске историје, о томе како су стасавале генерације морнара и са колико достојанства су служиле овом броду, мору и својој отаџбини, рекао је Комненовић.
Подсјетио је и да је незаборавни поморски херој који је славно страдао на разарачу „Загреб“ на почетку II Свјетског рата, Милан Спасић, управо служио на овом броду и као његов најбољи навигациони официр, 1938. школски брод „Јадран“ довео до њујоршког Кипа слободе.
-У тиватском Арсеналу потпуно је ремонтован више пута, а мало ко је „Јадран“ познавао до танчина, онако како су га знали тиватски мајстори, занатлије и инжењери. Све ове године Тиват је дио себе уграђивао у овај једрењак. Једна од највећих почасти за сваког Тивћанина била је и остала да прими циму са „Јадрана“ и помогне његово везивање за муло Станичића. Симболично вечерас ми коноп узимамо у руке и вежемо га за нашу обалу, а овај јубилеј за наше сјећање. Након четири године „Јадран“ је поново на Пинама, на својој битви. Заправо на овој слици која је пред нама и чији смо вечерас свједоци, нема ничег природнијег, јер он овдје припада. Он је дио историје Тивта, па један без другог не чине цјелину- истакао је Комненовић и додао да је „Јадран“ жива слика десетљећа бокељске поморске традиције.
Комненовић је истакао да је сваки Тивћанин дужан очувати тај историјски континуитет повезаности брода и града.
-Дужни смо бринути о „Јадрану“, о нашој историји и традицији под једрима, на којој ћемо школовати нове генерације будућих поморских официра. Обавезни смо чувати „Јадран“ и указивати му сву потребну пажњу, јер он је у исто вријеме пловећа учионица – важна карика у систему образовања, изузетан примјерак традиционалне бродоградње, државна имовина која би требало да доспије на листу свјетске културне баштине, као и туристичка атракција. Тек када својим чињењем уважимо „Јадран“ кроз призму свега што он представља, моћићемо осјетити право задовољство што имамо ту привилегију да је наш. Јер „Јадран“ је за Тиват и Тивћане далеко више од брода, а његових 90 година постојања је много више од јубилеја. Јадран је велика неиспричана прича о традицији пловидбе под једрима, нераскидивој вези са морем, директна историјско-генетска веза са славним бокељским поморцима који су вјековима свјетску културу и најзначајније цивилизацијске вриједности доносили у свој крај а славу бокељског поморства пренијели широм свјетских меридијана”- казао је Комненовић.
У свечаном програму учествовао је ансамбл Културно-умјетничког друштва Бока, као и оркестар Глазбено-просвјетног друштва Тиват, који је 16. јула 1933. дочекао „Јадран“ приликом његовог првог упловљења у матичну луку Тиват. Новинарка Жељка Чепић читала је стихове пјесама: „Јадрану, школском броду, дару Јадранске страже Ратној морнарици“, Рикарда Каталинића Јеретова, испјеване приликом крштења брода 1931. године, затим „Наша песма“ Илије Деспота, испјеване 6. септембра 1933. приликом свечаности примопредаје брода Краљевској морнарици југославије у Сплиту и стихове пјесме коју је дјевојчица Сања Гргуревић, једна од југословенских исељеника у САД изрецитовала приликом посјете „Јадрана“ САД 1938. године.
