Новљанка Милица Дабовић је међу нашим најпознатијим кошаркашицама и саговорница је овонедељне рубрике „Срце бира Херцег Нови“. Прича нам о акцији коју је успјешно реализовала протеклих мјесеци када јој је посао стао, јер је пандемија короне и њој промијенила многе пословне планове. Навикла да се не предаје, Милица продаје своје ствари преко Инстаграма, а у томе су је подржале и прикључиле се акцији многе жене. Милица такође истиче како жена треба да има ненормалну снагу да опстане у овом суровом свијету. За њу су жене, првенствено самохране мајке, највећи хероји, наводи како је она особа која има велико срце, жеље и циљеве, открива да још није изгубила вјеру у љубав, те поручује да је најчистија емоција љубав без лажи и преваре. Открива и због чега њено срце бира Херцег Нови.
Пише: Викторија Самарџић
Како сте се снашли и организовали живот у новонасталим условима?
Мени је ова ситуација донела нешто што сам тражила годинама, тако да јој хвала на томе. Није ми било тешко да организујем живот и снашла сам се. Овакве ствари можемо да прихватимо или не прихватимо, ја сам се ухватила у коштац са короном и веровала да сутра долази много боље од овога што је сада! Не кажу џаба да оно што се мора, није тешко. Да, и ја то говорим из искуства, јер као дете од 22 године отишла сам у Сибир на минус 40 степени Целзијусових да зарадим своје прве паре.Ко ме питао да ли желим, волим и хоћу, морала сам, издржавала сам своју породицу.
Колико снаге је потребно жени да би се у данашње вријеме суочила са искушењима које јој живот наметне?
Жена треба да има ненормалну снагу да опстане у овом суровом свету, пуном зла, мржње и љубоморе. За мене су жене, првенствено маме,а највише оне самохране, највећи хероји и само оне знају како је њима, а да се бол на њиховом лицу не види… Живот ме многим стварима научио, то је највећа школа.Можемо пасти, али остати на земљи никада!
Како превазилазите све препреке и имате ли неки посебан рецепт за то?
Ако имате добру душу, ако сте чисти пред Богом и спавате као беба, све се да решити, све пролази а ја остајем, то је рецепт за опстанак!
Недавно сте изјавили да нисте изгубили вјеру у емоције. Колико је потребно уложити рада и труда, првенствено на себи, да бисте опет дошли у такво стање и шта је за вас најчистија емоција?
Како да изгубим веру у љубав када сам себи родила мушкарца свог живота, мушкарца кога волим највише на свету и кога ћу волети до краја живота! Љубав без лажи и преваре, у миру и поверењу, то је најчистија емоција.
Друштвене мреже су протеклих мјесеци брујале о вашем потезу. Продавали сте своје ствари да бисте зарадили новац и обезбједили сину све што му је потребно. Са каквим реакцијама сте се суочили и шта сада са ове дистанце мислите о томе?
Веровали или не, то је потез мог живота, а баш нисам одушевљена својим животним одлукама. Жене су ме максимално подржале и дале ми ветар у леђа, и много сам им захвална на томе. Једном приликом сам рекла када једну ствар дневно продам на свом профилу, не бринем да ли ће ми детету нешто фалити, и тако је било. Стала сам на ноге јача него икада и хоћу да своје жеље претворим у стварност!
Изјавили сте и да вам је лакше било да продате оно што сте поштено купили, него да тражите од неког нешто. Који је главни разлог за ваш овакав став?
Ја никада нисам била продавачица магле, увек сам била искрена и поштена. Имала сам прилике да зарадим новац брзо и лако, нудили су ми велике игре, али, верујте ми, не знам како бих се будила и да ли бих мирно спавала. Нема ништа лепше него шетати улицом уздигнуте главе а да нико не упире прст у тебе.
Да ли сте се покајали некада што сте ушли у „спортске воде“ и у којој дјелатности мислите да би вам било боље?
Никада, кошарка је била мој живот! Мој отац је створио Јелицу, Ану и мене и захвална сам му на томе. Никада се нисам замишљала у некој другој улози, ова ми је дефинитивно најбоље легла и ја сам је одиграла како доликује!
Све сте стекли са својих десет прстију. Колика је то благодет и на шта сте највише поносни, да ли се кајете због неког животног поступка?
Стекла сам праве пријатеље, а то је после мог сина највеће богатство на свету!Поносна на сина и на то што ме ништа није променило у животу.Када би ме питали шта бих променила да могу, ја бих рекла све, само бих родила сина Стефана!
По чему памтите дјетињство у Херцег Новом и шта вам је пружио, а шта, можда, одузео?
Не могу да не одговорим да је то породица, лопта, море, риба, џенарике, помфрит, пицигин… И о свакој речи могла бих књигу да вам напишем, верујем да ћете је прочитати када је издам!Нови ми је пружио љубав, пријатељсво, прву симпатију, живот и захвална сам му на томе. То је град где сваки пут долазим срећна и одлазим тужна, јер знам да ће ми недостајати… Оно што ми је одузео, не могу вратити…
Како гледате ситуацију са спортом код нас, да ли смо напредовали, назадовали и која вам је највећа професионална жеља када је спорт у питању?
Како ствари стоје, тешка је ситуација у спорту, неколико клубова само имају новца. Ја бих волела да се много више улаже у спорт, јер Црна Гора има новца за то, не треба дозволити да млади таленти пропадају и треба их заиста усметавати на прави пут, јер они то желе, могу и хоће!
Годинама живите у Београду. У којим тренуцима вам највише недостаје родни град?
Мој Херцег Нови ми недостаје увек, али слагала бих када бих рекла да бих се доле вратила да живим, моје срце припада овде и од малена је био мој сан да купим стан и живим у великом граду , у Београду.
Памтите ли прву љубав коју сте имали у граду мора, зидина и кула?
Памтим, била је то љубав на први поглед и он је играо кошарку Обожавала сам га. (смех)
Који дио године посебно волите у Новом и због чега?
Када си са својим родитељима, није ти важно које је годишње доба. Али најлепше је лети, посебно сада, јер мој син Стефан обожава море и та јутарња рутина са мамама на плажи се не може описати речима!
Због чега ваше срце бира Херцег Нови? Херцег Нови има душу! Ми смо исти, а данас је то реткост!
