На вијест о смрти сликара и нашег суграђанина Илије Мартиновића прва помисао била је ретроспективна изложба коју је приредио прошле године у градској галерији и насловио „Умјетност без граница“. Њоме је испунио једну од својих великих стваралачких жеља, јер није пречесто излагао, а нама показао да је и у стваралаштву и у животу био човјек који није признавао границе.
У његовом великом, добром срцу, у скромној, тихој причи, у раскошном стваралачком свијету мјеста су имали сви , Херцег Нови и Бока, поморски капетани и рибари, доброћудни новски ориђинали, бокешке кундурице, наша јава и снови, емоције и судбине…
Илија Мартиновић рођен је у Подгорици, 1944. током савезничког бомбардовања Подгорице у коме су погонули његов отац и бака… Овај претежак ударац, причао нам је прије двије године, мајка није није могла да поднесе и сама је млада преминула а он је са сестром одрастао у Дому за ратну сирочад, касније у Дому у Бијелој који је напустио са 18 година. Завршио је потом Умјетничку школу у Херцег Новом, а Педагошку академију –ликовни смјер у Никшићу.
Када сам дошао у Херцег Нови, као да ме Бог погледао, говорио је Илија уз благи осмјех, па је и сам Херцег Новом током пуног радног вијека али и кроз стваралаштво, дао најбоље што је могао. Последњих година чинио је то подржавајући Херцегновску ликовну сцену, Херцегновски зимски салон, хуманитарне акције градских невладиних организација, рад Умјетничке галерије „Јосип Бепо Бенковић“ …
Желимо мир његовој доброј души у неком небеском атељеу.
Породица Илије Мартиновића саучешће прима данас у Градској капели на Савини од 12 до 15, а сутра (25. мај) на дан сахране од 12 до 16 на гробљу у Требесину.
