Без квалитетних кадрова нема развоја туризма, а садашња понуда на тржишту рада није адекватна. Одбор удружења туризма и угоститељства Привредне коморе позвао је да се до сљедеће љетње сезоне, кроз прилагођени законодавни оквир, створе услови и домаће становништво мотивише за рад у туризму, те поједноставе процедуре за сезонско запошљавање странаца.
Предсједник Одбора Ранко Јововић подсјећа да је Привредна комора иницирала код надлежних увођење категорије „стални сезонски радник“, како би се мотивисало незапослено домаће становништво да се преквалификује и има сигурно стално сезонско запослење и примања током цијеле године у складу са позитивним искуствима земаља ЕУ.
– Потребно је измијенити Закон о раду у дијелу обављања привремених и провремених послова и донијети Закон о студентским пословима чиме би се омогућило флексибилније ангажовање домаће радне снаге и студената као посебне категорије, током трајања љетње сезоне рекао је Јововић, додајући да је израда или допуна поменутих прописа, као и регулативе која се односи на запошљавање странаца у току.
Истиче неопходност израде нове Стратегије развоја људских ресурса у сектору туризма у Црној Гори, што треба да прате центри за специјалистичку едукацију кадрова свих профила.
– Потребно је ставити акценат на поједностављење и дигитализацију процедура запошљавања, креирати електронски портал за регистрацију сезонских радника, као и имплементирати чл. 81 Закона о странцима, који прописује да се приликом апликације за добијање дозволе за сезонско запошљавање странца, биометријски подаци могу узети у нашим амбасадама и конзуларним представништвима, првенствено из региона – сматра он, додајући да би на овај начин странац дошао у Црну Гору тек кад добије дозволу за сезонски рад, чиме би се скратила чекања на шалтерима и смањили трошкови послодавца.
Јововић, је похвалио акцију СТОП инфлацији и изразио наду да ће у наредном периоду обухватити више домаћих производа.
Министар економског развоја и туризма, Горан Ђуровић оцијенио је изузетно значајним допринос туризма економији Црне Горе и презентова најновије податке о посјети туриста.
– Параметри говоре о већем броју ноћења не само у односу на 2022. годину него и на рекордну 2019. Све то и задовољство туристичких посленика и угоститеља даје добру основу за резултате током остатка године, и надам се да ћемо доћи до 1,3 милијарде еура прихода што би био фантастичан рекорд и додатни подстицај за економију – рекао је Ђуровић.
Међутим, министар каже да остварење наведених резултата зависи од нас самих, те да је потребно ријешити бројне инфраструктурне изазове који се односе како на путеве, тако и на аеродроме. Најавио је могућност успостављања нових и додатних линија са Кувајтом, Узбекистаном, Саудијском Арабијом, Израелом, Француском, Великом Британијом и Пољском. У осврту на тему Одбора, наводи да је недостатак кадра нешто са чим се суочава и Европа, те да је једно од рјешења тражење радника у Индији, Пакистану, Филипинима и другим далеким дестинацијама. Сагласан је да је могуће рјешење успостављање института сталног сезонског радника што је у надлежности Министарства за рад и социјално старање. Што се тиче идеје да се биометрија и евиденција пријављивања обављају у конзуларним представништвима, министар сматра да је претходно неопходно унаприједити њихове капацитете за тај посао. Дуго чекање на пријаву радника је велики проблем (посебно изражен у Будви), а министар позива да се изнађе могућност како би захтјеви по овим питањима били завршавани у законском року од 15 дана.
Представник Министарства унутрашњих послова Драган Дашић казао је да је до данас, за све дјелатности, издато више од 10 хиљада радних дозвола, а да се свега два одсто односи на сезонско запошљавање. Уколико се овај тренд настави, додаје он, очекује се да ће до краја године бити издато близу 40.000 радних дозвола, што је раст већи од 10.000 у односу на претходну. Према његовим ријечима, допринос у убразавању процеса издавања радних дозвола може бити стриктно поштовање рока од 15 дана, повећање броја извршилаца и ефикасније достављање пријава/дозвола. Најавио је отварање биометријске станице у Петровцу до 15. маја. Он је позвао послодавце да искористе могућност коју даје регулатива да захтјев за издавање дозволе за привремени боравак и рад може поднијети и послодавац у мјесту намјераваног боравка странца (чл. 79 став 4 Закона о странцима).
Предсједник ЦТУ Жарко Радуловић указао је да Црна Гора може приходовати много више средстава по основу доприноса, уколико би ријешила изазове са издавањем радних дозвола за странце. Он је поновио потребу да се уважи захтјев туристичке привреде и одобри привремена дозвола за рад од тренутка када се поднесе комплетна документација за сезонског радника, те омогући послодавцу да пријави сезонског радника Управи за приходе и царине. Тиме би, сматра он, држава по запосленом остваривала порезе и доприносе и за 28 дана, током којих се, према Радуловићу, просјечно чека за рјешавање захтјева по овом питању. Скептичан је по питању, да са постојећом регулативом, можемо благовремено довести радника са далеких дестинација. Он предвиђа веома добру предстојећу сезону, али сматра да управо због недостатка кадра може доћи до пада у квалитету услуге.
Владимир Вукајловић, генерални директор МЕРТ-а, сматра проблематичним предлог за привремене дозволе за рад за сезонске раднике јер Закон не дозвољава њихово пријављивање у УПЦ без матичног броја.
Иван Коматина, начелник Централног регистра у УПЦ, истакао је потребу бољег повезивања регистара између институција, те најавио предстојећи пројекат реформе пореске администрације.
Арменд Милла, државни секретар МЕРТ-а, понудио је као могуће рјешење да се омогући рад страном сезонском раднику који има потврду да је предао потребну документацију, али и потврду овјерену код нотара да је ситуиран код црногорског послодавца.
Ана Лековић из Министарства рада и социјалног старања подсјетила је да је за легално пословање, осим дозволе за рад, страном сезонском раднику потребно и да склопи уговор о раду са послодавцем, у року од 24 сата по прибављању дозволе.
Марко Ћиповић, из Министарства рада и социјалног старања, информисао је да је у Закон о раду потребно укључити двије нове директиве ЕК, те да се институт сталног сезонског радника треба наћи у овом пропису.
Милена Раичковић, ХГ Будванска ривијера, оцијенила је да је потребно израдити инструкцију за подручне јединице МУП-а и послодавце за пријаву странца за боравак и рад, а коју може поднијети послодавац.
Игор Вујошевић, Асториа Група, сматра да дио рјешења за недостајући кадар лежи у поновном успостављању обавезних пракси за средњошколце и студенте.
Потпредсједник Никола Вујовић информисао је Одбор о настојању ПКЦГ у правцу развоја конгресног туризма који значајно може допринијети продужењу сезоне, као и о изазовима у примјени законске регулативе која се односи на обавезе привреде у коришћењу интелектуалне својине заштићене ауторским правима.
Министар Ђуровић закључио је дискусију ријечима да остаје доста простора за дефинисање процедура које би омогућиле да брже евидентирамо радну снагу.
– Снага је у сарадњи Владе и привреде и то је заједнички, огроман потенцијал који морамо да искористимо како бисмо кроз мале кораке остварили велика дјела. Морамо пробати да тражимо моделе, а не препреке и идемо у сусрет привреди, а не против ње – закључио је Ђуровић.
Током сједнице, представник компаније „Нови Сјевер Монт“ Андрија Јанковић презентовао је туристичким посленицима понуду базенских лифтова за лакши улазак у воду особа са инвалидитетом, старијих и оних који су на рехабилитацији. Ријеч је о производима напредне технологије, који се производе у ЕУ и усклађени су са највишим стандардима квалитета, те су познати у више од 40 земаља свијета.
