Ситуација у Институту „Др Симо Милошевић“, поред иницијатива из локалне управе и закључака са последњег засиједања локалног парламента, и даље је алармантна. Радници нису примили плате од јануара, а стручни кадар се полако расипа, због чега под знак питања може ускоро доћи и пријем пацијената.
Како се чуло на конференцији за новинаре Комисије за праћење ситуације у Институту, бојазан је да ће ова здравствена установа бити приватизована, али не по условима који одговарају грађанима и држави. Даљи развој ситуације зависи од састанка који ће бити одржан следеће седмице.
Одборник УРА-е, Никола Радман информисао је да је имао телефонски састанак са премијером у техничком мандату Дританом Абазовићем и договорио за следећу седмицу састанак представника Института са њим и министром финансија Александром Дамјановићем, који се налази на челу тендерске комисије.
– Постоји опција о којој сада не могу да износим детаље, али ријеч је о хитној финансијској инекцији. Детаље препуштам руководству и Одбору директора, да у разговору са надлежним институцијама то заврше. Надам се да ће све ићи у том смјеру. Сада све зависи највише од министра финансија да ли тај предлог може да се уклопи у законске оквире – навео је он.
Вд директора, др Саво Марић наводи да све у Институту исцрпљује одуговлачење рјешавања проблема, те да се боји да су досадашњи састанци служили да би надлежни, како је казао, „опрали уста“ пред јавношћу.
– Само на тим разговорима се завршило. Ових дана нас напушта одређени број медицинских радника на којима почива основна дјелатност Института. Довешће нас до тога да нећемо моћи нормално да функционишемо, примамо пацијенте и радимо дјелатност за коју смо основани. Апелујем на њих да почну да раде свој посао – казао је др Марић.
Да стечај није опција сагласни су и у надлежним институцијама, али како наводи Марић, све иде ка приватизацији која није добра ни за Институт, ни град, нити државу.
Предсједница Синдиката Марија Обрадовић, истиче да радници нису примили плату више од три мјесеца, те да је последња, децембарска примљена је у фебруару.
– Бићемо вјероватно једини радници у Црној Гори који ће и васкршње празнике, као што смо божићне, дочекати без егзистенцијалних потреба, гладни. Као радници смо дискриминисани и деградирани, а и поред тога свој посао и даље обављамо професионално и одговорно. Прошлу годину смо завршили са око 220 хиљада ноћења пацијената из цијелог свијета. Због свега што нудимо првенствено у погледу рехабилитације опет смо били први на тендеру за веома захтјевно норвешко тржиште – казала је она.
Др Обрадовић је исказала бојазан да Институт броји последње дане, јер ће радници бити приморани да траже друге ангажмане, а тиме ће се ова институција угасити.
Предсједник Општине Стеван Катић позвао је Владу, ресорна министарства и Фонд здравства да се најозбиљније укључе у рјешавање горућег проблема за Херцег Нови и Црну Гору.
– Институт је бренд Херцег Новог и државе који мора да опстане, али не на овакав начин, уколико немамо сталну и проактивну улогу ресорних министарства и оних који су задужени да воде рачуна о Институту, да се повећају цијене услуга, да се ријеши питање имовине и да се стави тачка на приватизацију и да онда сви заједно радимо на опоравку Института – навео је Катић.
Предсједник СО Херцег НОви, Иван Отовић поновио је закључке усвојене једногласно на сједници локалног парламента 2. марта, који су јутрос поново послали Влади јер до сада није било одговора.
– Мораћемо да се активније укључимо јер на жалост никако да чујемо од Владе и ресорних министарства који је план за Институт Игало. Као локлана управа нећемо допустити да Институт пропадне, стојимо уз раднике, дајемо свој максимум и надамо се да ће нас коначно чути у Подгорици. Ово је општи интерес, као за болницу Мељине, гдје смо сви заједно успјели да је уведемо у систем јавног здравства, ми вјерујемо да ћемо заједно приморати Владу ЦГ да нам изложи план и не само да га изложи, већ да активно ради на реализацији тог плана – казао је Отовић.
Др Марић је информисао да постоји незванична понуда још једног чешког конзорцијума, који нуди пет пута више новца уз прихватање свих дугова које Институт сада има.
Додао је да блокада по пресудама радника у висини од 300 хиљада еура спријечава нормално функционисање, али кад би ријешили дугове, са нормалним пословањем били би у плусу.
У Институту је тренутно преко 400 пацијената у Другој фази. Крајем априла било је у плану отварање прве фазе, али због недовољног броја радника, поготово медицинског кадра то је пролонгирано. Први пацијенти из Норвешке очекују се почетком маја.