Већ другу годину за редом, најбољи математичари из основних школа биљеже лоше резултате на државном такмичењу, што раније није био случај. Међу ученицима шестог разреда најбољепласирани је имао 57 од 100 бодова, а међу ученицима деветог разреда тек 33 од максималних 100. Проблематика не лежи у неталентованој дјеци, лоше припремљеној за такмичење, него у неприлагођеним задацима који нису из ученичке литературе, објаснила је за РТХН професорица Данијела Јовановић из Удружења наставника математике Црне Горе.
На државном такмичењу које организује Испитни центар Црне Горе, за знање из математике у категорији шестог разреда није додјељено прво и друго мјесто, а у конкуренцији деветог нико није успио да освоји ниједно од прва три мјеста, што значи да нико није освојио потребан минимум бодова за три најбоље позиције. Више је разлога што је ситуација баш оваква, објашњава професорица Јовановић.
– Онај најзначајнији, по мишљењу нас из Удружења наставника математике Црне Горе је што су задаци неприлагођени узрасту основаца 6. и 9. разреда. Ове школске године и ја сам имала своја два такмичара. У оквиру Удружења наставника математике ове године смо радили 20 бесплатних радионица, свака по сат и по, за талентоване математичаре Подгорице, Никшића, Берана и Бијелог Поља. На тим радионицама смо уочили врло, врло талентовану дјецу и они су се такође такмичили. Међутим, вјерујте, задатке ни ја не бих знала урадити да се вратим у њихове године. То су задаци са јако пуно захтјева. Ми смо ове календарске године имали округли сто између осталог на тему такмичења. Изразили смо жељу да направимо компромис са Испитним центром и креаторима задатака, а то су универзитетски професори са Природно – математичког факултета у Подгорици. У питању су реномирани математичари, али ипак треба имати мало осјећаја за узраст основаца и прилагодити се томе. На округлом столу смо од креатора задатака добили информацију да неко ко хоће да се пласира на математичку олимпијаду, мора да задовољи неку олимпијску норму. Међутим, за укус мене и мојих колега, као и свих нас из Удружења наставника математике, та норма је високо подигнута и тренутно недостижна за дјецу коју спремамо за такмичење.
Објашњава да су дјеца талентована, имају потенцијала и да се са њима ради, али да је рад математичких задатака врло захтјеван нарочито ако немате прецизније смјернице.
– Уопште не знамо шта ће доћи из математике – која тежина, ниво, област и слично тако да дјецу припремамо од свега по нешто. Нико није очекивао да ће оваква тежина задатака да буде ове године на државном такмичењу. На овај начин „губимо“ дјецу јер они неће више имати интересовања за такмичење из математике. И не само то, бираће у наставку, за неке своје будуће позиве, највјероватније нешто друго што им је лакше, једноставније завршити јер је овакво такмичење, ове и прошле године, дестимулисало наше ученике. Та дјеца су небрушени дијаманти. Ми, наставници практичари у учионици их брусимо како знамо и умијемо.
Сматра да би креатори задатака за такмичење требали прихватити предлог Удружења како би био постигнут компромис.
– То значи да пола задатака буде из ученичке уџбеничке литературе, а пола да буду неке захтјевније ствари. На тај начин дајемо шансу свима да буду „златна средина“, а они боље „брушени дијаманти“ ће пребацити ту средину, а не да нам дјеца излазе са тако мало бодова, чак и са нулом, а припремана су, талентована су. Имате међу њима пуно дјеце чији су родитељи математички потковани па раде додатно са дјецом и кући. Заиста, ову дјецу смо, другу годину за редом, на неки начин изгубили што се тиче математике. То ми је много жао. У подгоричкој математичкој гимназији имамо јако слабо интересовање за упис, а из године у годину све је мање и интересената за упис Природно-математичког факултета, а врло је дискутабилно и са каквим знањем нам се дјеца уписују на тај факултет, да ли су то заиста најбољи математичари или нешто друго, казала је професорица Јовановић.
Да проблем „лежи“ у нечем другом а не у припремљености и таленту дјеце за математику, показују резултати из претходног периода када је Херцег Нови имао два државна првака у категорији ученика шестог разреда – Душан Рељић (ОШ Дашо Павичић) 2021. године и Матија Вуковић (ОШ Орјенски батаљон) 2022. године са 80 и више бодова. Херцег Нови је имао првака у знању из математике у категорији 9. разреда 2018. године када је у резултатима за остале неодостижан био ученик ОШ Дашо Павичић Огњен Ковачевић.
