Када је живот музика, а музика сплет нота које те покрећу, инспиришу, чине тако посебном и уздижу до класе у којој будеш једна од седам кандидата међу троцифреним бројем пријављених за упис на бечки Универзитет за музику и извођачку умјетност! И још на основним студијама постанеш дио Бечке државне опера, осјетиш чари златне дворане Бечке филхармоније, па корачаш даље до престижних фестивала у Салцбургу, Ст. Маргаретену… Од дјевојчурка који стиче прво музичко знање у Херцег Новом до диве која храбро и снажно осваја оперске сцене и концертне дворане, кроз таленат који је марљиво његовала и надограђивала, од њеног завичаја до Беча – Новљанка Анђела Спаић, сопран на бечком Универзитету за музику и извођачку умјетност, чланица Бечке државне опере.
Учи једну по једну улогу и за њих добија громогласне аплаузе публике широм Европе, радује се сваком новом изазову и прилици да стане раме уз раме са свјетски познатим умјетницима… Од првог дана, музика је за њу била нешто племенито, а сати вјежбања додатна мотивација.
– Мислим да је моје прво искуство са музиком – клавиром у Школи за основно музичко образовање у класи проф. Даниеле Сеферовић било једноставно врло позитивно и да ме је од своје шесте године музика асоцирала на нешто племенито. Соло пјевање је дошло касније, једина разлика је да ме сати вјежбања нису плашили, већ узбуђивали и мотивисали.
Прве двије године средње школе провела је у хергновској Гимназији, а потом је пут умјетности води даље.
– У периоду док сам била у Гимназији имала сам прилику проћи кроз тинејџерске фазе и експерименте, након чега сам се преселила у Подгорицу. У Умјетничкој школи за музику и балет Васа Павић (класа проф. Марине Цуце-Франовић) сам била окружена невјероватно амбициозним и посвећеним колегама, шта је био одличан подстицај за рад. Гледајући назад мислим да је наша генерација поставила нову норму како је вјежбање кул и да смо сви отишли на даље школовање са одличном радном етиком.
Баш такву, талентовану, вриједну, амбициозну, нашу Анђелу су препознали као некога кога морају имати у свом окриљу на Универзитету за музику и извођачке умјетности. И успјела је, међу толико њих са свих страна свијета!
– На пријемном се сваке године пријављује троцифрен број кандидата из свих крајева свијета. На мојој години је тренутно седам студената и сви смо благо трауматизовани од пријемног испита који је био 2019. године. Пријемни испит траје читаву радну седмицу и укључује писмену и усмену провјеру теоретског знања и слуха, двије рунде пјевања пред комисијом од свих 13 професора катедре и екстерном комисијом за равноправан третман, након чега 20 најбољих пролази на провјеру глуме, плеса и физичких способности. Последњег дана, преостали кандидати имају још интервју и тест њемачког језика.
Тренутно сам у класи мецосопрана проф. Hermine Haselbok-Litasi, која је велики дио своје каријере провела у драмском фаху Вагнеровог опуса и као предуслов за дугу и одрживу каријеру преферира здраву и стабилну технику. Такође сам имала срећу провести два семестра са проф. Ildiko Raimondi, сопраном који је преко 20 година пјевао улоге првог фаха у Бечкој државној опери и невјероватном женом коју сматрам својим ментором.
Како каже наша Анђела, професионални пјевачи често бивају поређени са професионалним спортистима због улагања пажње и времена у своје тијело.
– У курикулуму имамо часове плеса, глуме, дисања и спорта, теоретске предмете, предмете општег образовања и наравно пјевање, корепетицију, интерпретацију различитих епоха као засебне предмете, затим предмете попут примјењеног права за пјеваче (права и обавезе агентура, уговори, радно право, таксе и слично).
Само три године од тренутка када је закорачила на овај универзитет, концертну сезону 2022/23 проводи у Бечкој државној опери (Wiener Staatsoper), као једна од 15 чланова Хорске академије.
– Ту сам преузела мале улоге попут квартета јањичара у Моцартовој „Отмици из Сараја“ и улогу шегрта златара Vaita Pognera у Вагнеровом ремек дјелу “ Meistersinger iz Nurnberga“ под диригентском палицом Filipa Jordana, музичког директора опере.
Осим малих улога, као појачање резидентном хору државне опере била сам у продукцијама: „Орфеј“ К. Монтевердија, „Кармен“ Ж. Бизеа са Елином Гаранчом у насловној улози, „Боеми“ Ђ. Пучинија, „Аида“ Ђ. Вердија са Аном Нетрепко и Јонасом Кауфманом у главним улогама, „Фиделио“ Л. ван Бетовена. До краја сезоне планирани су јос Вагнерови „Parsifal“ и „Loengrin“ и Маскањијева „Kvalerija rustikana“.
Дружења и пријатељстава не недостаје, баш као ни добрих шанси за каријеру, што је, прича Анђела, прдност студија у Бечу.
– Тако ћете у фејсбук групи факултета прочитати да љетњем опен-аир фестивалу са 5000 мјеста у публици у Ст. Маргаретену треба још пар сопрана, у кантини чути да „Salzburger Festspiele“ траже појачање или на журци у три ујутро упознати режисера који тражи некога ко је већ пјевао улогу у опери закоју он има јако мало времена да је постави. Конекције и пријатељства су најефикаснији пут до ангажмана. Имала сам прилику пјевати и у Коларчевој задужбини, Црногорском народном позоришту, Националном театру у Марибору, „Brucknerhaus“ у Линцу, Камерној опери у Минхену, Галерији савремене умјетности у Сан Марину и Модени и у златној сали дома Бечке филхармоније „Musikverein“-у.
А онда је прошлог љета добила велику шансу – најпрестижнији љетњи фестивал класичне музике у Салцбургу. Остварила је један дјелић сна и показала да може толико тога.
– Имала сам шансу пјевати у концертантној продукцији Доницетијеве „Луције од Ламермура“ са Лизет Оропезом у насловној улози. Радовала сам се као мало дијете чекајући у реду на моју прву ID картицу и један од мојих снова је вратити се на тај фестивал са апсолутно било којом улогом. Салцбуршке љетње игре су основане 1920. и до данас имају репутацију најпрестижнијег музичког фестивала због своје публике са изузетно високим стандардима, шта омогућава фестивалу да бира мање познат програм са маргина репертоара. Карте за следећу сезону обично бивају распродате већ у децембру, тј. мали контигент карата који заврши у слободној продаји.
После мојих првих малих улога у продукцијама на факултету, први позив за једну од главних улога је дошао у јануару 2022. године, само двије седмице прије премијере Пучинијевих „Боема“ у Театру палате Шенбрун.
– Испоставило се да је њихова Музета отказала учешће и да им хитно треба сопран, следећег јутра сам била на проби. Улоге које тренутно припремам су Галатеа из Хендлове опере „Ацис и Галатеа“ у Театру палате Шнебрун и Кураторка из Монтевердијеве опере „Повратак Одисеја“ са диригентом Паблом Херас-Касадом у Бечкој државној опери.
До оног тренутка када изађе на сцену и донесе одређену улогу, прође доста времена и још више рада, више нивоа знања потребних да се дочара епоха из које је дјело.
– Као први корак оставим неко вријеме себи да сама научим и технички поставим улогу, након чега радим са својом професорком пјевања на техници, са сталном корепетиторком на интерпретацији и орнаментима и на крају када је све очишћено, са корепетиторома специјализованим за епоху и језик опере који раде на детаљима. У том моменту почињу музичке и сценске пробе, гдје се са диригентом и редитељем опет отварају нова питања. Сви редитељи и диригенти нису једнако флексибилни, мој приступ је да увијек покушам остати отворена за све идеје и покушам наћи заједнички језик.
До сада је, како каже, најизазовније било спремити се за улогу у Вагнеровој опери која траје 4 и по ста без паузе, а уз то постићи и обавезе на факултету.
– Последња продукција на којој сам радила је Вагнерова најдужа опера у стандардном репертоару (четири ипо сата без пауза) „Meistersinger iz Nurnberga“. Темпо од три пробе дневно осам седмица, заједно са покушајем да испратим сва предавања и часове на факултету паралелно ме је довео у највећи бурноут мог живота. Са тог пројекта сам, осим пуно искуства на сцени, понијела и знање како да се суочим са таквом ситуацијом и боље дефинишем приоритете када се опет, неоспорно, нађем у истој.
До остварења сна план је јасан, а ова млада Новљанка одлучна да баш тако и буде.
– Мој план је изградити стабилну технику, широк оперски и концертни репертоар, а мој сан доћи до тачке гдје могу радити као фрееланцер, гдје бих имала сансу пјевати моје омиљене улоге попут Грофице из Штраусове опере „Капричо“. Наравно корак прије тога би био ансамбл уговор у мањем театру, и корак прије тога оперски студио, гдје бих се уходала на сцени у мањим улогама и учила гледајући искусније колеге у већим улогама.
Каријера у театру дефинитивно има социјалну компоненту и док неки послови често изолују појединца од људи, театар чини супротно, прича даље Анђела.
– Послије напорних дана и седмица осјетим да ми највише треба мир, тишина и пузле од 1000 дијелова.
А тамо одакле је све почело – у њеном Херцег Новог, станује њена највећа подршка, породица и дом. И још нешто, што Беч нема – сунце и море!
– Недостаје ми и лежеран стил живота, али му се лако вратим сваког љета када се наша група пријатеља из гимназије састане.
Пред младим људима који ће, попут Анђеле или свих других који граде блиставе каријере и стичу знања широм свијета, или оних подједнако важних који остају на факултетима у нашој држави, сада је читава лепеза избора.
– Вријеме монотоног модела факултета са идентичним предметима за стотине студената пролазе. Студијски програми су све флексибилнији и препознају потребу младих људи за осјећајем идентитета. То у пракси ради на начин да постоји листа обавезних предмета која мора бити чекирана, након чега вам је понуђено море предмета од којих ви сами склапате свој курикулум и већ на својим основним студијама практично бивате уже специјализовани за грану која вас заправо занима, шта такође будућим послодавцима даје увид у то ко сте ви као појединац. Поента је да свој сваки хоби и интересовање због којих сте се иницијално одлучили за тај факултет можете инкорпорирати у сам програм и у моменту када дипломирате, више нисте у потрази за вашим идентитетом!
Семестар на државном факултету у Аустрији странце кошта исто колико и приватни факултет црногорске држављане у Црној Гори. Живјети у социјалистичкој држави значи увијек бити заштићен. Какву год грешку да направите, гарантујем да лично знам некога ко је направио гору. И све је рјешиво. Проблеми са визом? Helping hands у четвртом дистрикту. Проблеми са шефом? Раднички синдикат. Проблими са радничким синдикатом? Радничка комора. Држава рачуна на то да осамнаестогодишњаци убачени у страну земљу, нови систем и ново говорно подручје не знају пуно ствари. Не устручавајте се тражити помоћ на апсолутно сваком кораку, чак и превентивно! Чим почнете радити биће вам наплаћена у порезима, завршава причу Новљанка Анђела Спаић, сопран на бечком Универзитету за музику и извођачку умјетност, чланица Бечке државне опере.
Млади, вриједни, учени људи увијек чине да смо сви заједно, као град и заједница, поносни на њих и на њихове успјехе. Анђела, хвала Вам и срећно у освајању нових знања!
