Кадић: Болници Мељине враћамо углед, ФЗО спреман да уплати аванс Институту мањи од траженог

Директор Фонда здравства др Вук Кадић обишао је данас Болницу Мељине како би се лично увјерио како та установа функционише од када је ушла у систем јавног здравства. Намјера Министарства здравља и Фонда је, како је рекао, да до сезоне болница профункционише, ако не у пуном капацитету, онда у оном који ће задовољити потребе грађана Херцег Новог и туриста. У петак, 10. марта, ће у Подгорици бити одржан нови састанак са представницима Института „Др Симо Милошевић“ како би видјели које су могућности подршке нашој здравствено рехабилитационој установи. Фонд ће уплатити аванс који ће бити мањи од тражених 1, 2 милиона еура јер је то, како је рекао, максимум који могу да ураде а да не угрозе функционисање осталих здравствених установа у Црној Гори. О Институту Игало ће бити ријечи и на сједници Одбора за здравство 14. марта.

Др Кадић је у емисији „У четири ока“ уреднице Нине Алорић, рекао да је заједно са директорицом др Оливером Елез обишао Болницу Мељине. Оцијенио је да је та установа протеклих година потпуно девастирана када је у питању опрема али и кадар.

др Вук Кадић, директор Фонда за здравствено осигурање

-Услови у којима су радили  нису били ни мало објективни, ни реални и нису задовољавали ни потребе једног Дома здравља у приградском насељу а не једне опште болнице. То је богатство Црне Горе и просто је невјероватно да смо дозволили да дођемо у ситуацију да то изгледа као што је изгледало до 1. марта. Кренули смо у неку нову причу и покушаћемо да болници вратимо углед. Што се тиче кадра и опреме држава ће урадити све да грађани Херцег Новог добију адекватну здравствену заштиту а запослени оно што заслужују, казао је Кадић.

Док се не ријеше правни спорови који се воде око Болнице Мељине, како је рекао, држава не може да улаже у објекте али ће акценат  бити на запошљавању новог кадра,  усавршавању постојећег и обнављању опреме.

-Ми смо кренули да оспособљавамо хирургију, интерно, рехабилитацију, лабораторију, гинекологију, јер зашто би грађанке ХН ишле у Котор да се порађају када то могу у свом граду. Већи проблем је кадар, имамо једног гинеколога у овом моменту, педијатар која је радила је вољна да се врати чим створимо услове и морамо искористити ентузијазам тих људи, јер је све ово очувано због запослених који нису дали да болница пропадне, оцијенио је др Кадић.

За сада је примљено 99 запослених некадашње ПЗУ а др Кадић обећава да ће ускоро бити расписан нови конкурс како би био запослен комплетан медицински кадар који је био ангажован до сада, те  да ће бити примљен и одређен број немедицинског особља.

-Однос немедицинског и медицинског кадра је свуда око 20 % а у Мељинама је то било 50 %. Међутим тек када дођете на терен, када видите да је болница павиљонског типа видите да можда неке ствари и нису нелогичне како изгледају. Да ли ће бити примљено свих 150 радника који су некада радили то не могу сада да кажем, али могу да кажем да болницу желимо да доведемо у пуни капацитет за шта је потребно много више људи од 150, а ја се надам да ће то бити и до краја љета. Биће додатни конкурси за немедицински кадар, видјећемо за колико, мада имам информацију да су већ неки нашли нове ангажмане. Такав простор и амбијент нема цијену и видим могућности да привучемо кадар да дође да ради и живи у Херцег Новом јер ћемо имати могућност да распишемо конкурсе, да позовемо младе људе да се пријаве, казао је др Кадић.

Буџет Фонда здравства од  386 милиона еура је тренутно на 6,5 % укупног БДП-а ЦГ. Буџети у региону за здравствени систем, објашњава др Кадић, није испод 8% до 9 %, а у развијеним земљама прелазе 11 и 12 %.

-Ми морамо да нађемо начин, јер је ријеч о јавном интересу, да те трошкове уклопимо. Већ сутра имамо састанак са директором ОБ Котор др Кумбуровићем, тражили смо и од др Елез да нам достави  потребе болнице што се тиче љекова, потрошног материјала, медицинских средстава, како би већ до краја недеље могли да преусмјеримо средства. Када заокружимо цијели процес, знаћемо колики проценат нам иде на плате, колики на нематеријалне трошкове, то захтјева један  период од мјесец, два, и када све сагледамо обратићемо се Министарству финансија да нам та средства надокнаде. У овом тренутку имамо око 1, 5 милиона еура  које смо просјечно трошили за болницу Мељине по основу уговора који смо имали док је била ПЗУ у стечају, објашњава др Кадић.

И за Институт „Др Симо Милошевић“ тражи се најповољније али и законско рјешење.

-ФЗО је од јуна прошле године излазио у сусрет менаџменту Института у складу са нашим могућностима. Наша средства су буџетски одређена, али смо за услуге које је Институт пружао уплаћивали средства прије законског рока који је до 60 дана, управо знајући у каквој је ситуацији та установа. Никада нисмо чекали дуже од 15 дана најкасније мјесец, да исплатимо средства знајући значај те установе. У претходној години смо исплатили скоро четири милиона еура, 400 000 еура у јануару. У децембру смо уплатили 800 000 еура како би спријечили увођење стечаја. Да је било могуће из наше позиције уплатити би авансну  уплату од 1, 2 милиона еура али просто ми тај новац немамо. Уколико би успјели да скупимо та средства ми не бисмо могли у наредних три, четири мјесеца да платимо ниједну услугу према приватним здравственим установама са којима имамо потписан уговор.

По Кадићевим ријечима, идеја је била да уколико АЗК да позитивно мишљење да Влада уплати из других извора тај новац. Истиче и да он никада није обећао да ће ФЗО уплатити 1, 2 милиона еура из простог разлога што Фонд нема тај новац је је буџетски ограничен.

-Жао ми је што запослени нису примили плату три мјесеца. У петак, 10. марта имаћемо састанак са директором Савом Марићем и представницима Одбора директора. Имали смо већ састанак гдје смо направили једну корекцију цијена на основу детаљне анализе коју смо урадили. Дошли смо до закључка да те цијене и нису толико ниске у односу на сличне установе у региону. Оно што јавност мора да зна да је ФЗО у власничком удјелу Института, да је држава већински власник, да Институт као такав не може да функционише на начин да његово већинско финансирање буде засновано на уговору са ФЗО већ да нађе друге изворе прихода који ће бити доминантни а ово да буде један дио који ће омогућити да Институт не буде на губитку. Није реално очекивати да се ФЗО мјери са страним агенцијама. Морамо формирати цијене да Институт „Др Симо Милошевић“ не буде на губитку због пацијената Фонда, да нађемо неку мјеру што се тиче наших осигураника а да зарада и профит буду из других извора.

У прошлој години је, наводи др Кадић, Фонд учествовао са 93 000 ноћења од укупно нешто преко 200 000 остварених а када се то преведе у цијене учешће ФЗО је било око 45 %.

-Очигледно је да је већи проблем према гостима са стране и да тамо цијене нису биле адекватне. ФЗО има специфичне уговоре, наши осигураници долазе ван сезоне а плаћамо исту цијену током цијеле године. Мислим да је наша понуда реална. Цијене се нису мијењале од 2009. године и ми смо кренули да рјешавамо проблеме који трају годинама уназад. Није реално очекивати да се то ријеши преко ноћи. Нисам лицитирао са износима ни процентима. Сада смо највише подигли цијене које се тичу медицинских услуга а најмање за ноћење пратиоца. Све друге услуге су повећане за око 20 % , урадили смо једну реалну процјену јер су свуда у окружењу цијене сличне или чак ниже него што су у Институту, казао је др Кадић истичући да им је жеља да направе здраву основу и да сви буду задовољни.

Др Кадић понавља да су урадили максимално што су могли и да не жели да нешто обећа а да то не може да заврши.

-У петак ће бити нови састанак да видимо које су то максималне могућности. Спремни смо да уплатио одређени износ као аванс, који ће бити мањи од 1, 2 милиона еура и који неће угрозити функционисање осталих здравствених установа. Не желим да сада изађем у јавност колики ће то износ бити јер ћемо о томе разговарати у петак, казао је др Кадић.

На питање да ли ће доћи до смјене директора и чланова Одбора директора, др Кадић је казао да је представник ФЗО у Одбору директора остао исти а да ће се на Скупштини акционара именовати други чланови.

– Видјећемо када се формира Одбор директора какви су њихови планови по питању руководећег кадра, рекао је он.

Тврди да је Институт циљано уништаван деценијама и да је било потребно подвући црту.

-Наша жеља је да се помогне Институту и Болници али за нешто што је системски уништавано 30 година, било је потребно да подвучемо црту и да покушамо да нађемо рјешење. На почетку су то горућа питања, цијене и плате а затим и комплетна реорганизација како би Институт био профитабилан. Мени је жао што се ефекат нашег рада не види одмах, рекао је др Кадић.

О Институту Игало биће ријечи и 14. марта на сједница Одбора за здравство која ће, уколико се створе технички услови, бити одржана у Игалу.  Позвани су министри здравља и финансија, директор Института, предсједник Општине ХН. Уколико не буде могућности за пренос сједнице, она ће бити одржана у Подгорици.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here