Одборници Скупштине општине Херцег Нови једногласно су донијели пет закључака која ће упутити министарствима финансија, здравља, Фонду за здравствено осигурање и Влади, у којима траже хитну уплату аванса од 1,6 милиона еура, потписивање анекса уговора који ће садржати повећање цијена услуга за 40% и давање сагласности на Колективни уговор за запослене.
Они су инсистирали и да се Министарство здравља и Влада активно укључе у рјешавање проблема по питању дуга који Институт има код Југобанке АД у стечају. Како су навели у петом закључку, ако се до 15. марта не испуне захтјеви Синдикалне организације и руководства Института које су подржали и одборници парламента и локане самоуправе, биће радикализована ванинституционална борба.
Усвајању закључака претходила је вишечасовна расправа, али су одборници били једногласни да Институт мора опстати и да држава мора помоћи.
Проблеми у Институту су велики и нагомилани, али нису непремостиви; само је битна добра воља и добра стратегија за њихово рјешавање, казао је вд директора Института Игало, др Саво Марић. Најавио је да их очекује нови сет преговора са Фондом здравства, након нових консултација између Министарства финансија и тог Фонда.
-Фонд здравства има лимитуиран буџет, нема довољно средстава, мора добити инпут од Министарства финансија и додатна средства, да би то послије било уплаћено на рачуне Института. Од септембра смо почели да причамо о том проблему, а сада опет имамо објашњење да због предсједничке кампање неће моћи доћи до уплате, што значи морамо чекати почетак маја. Добро је што се поштује закон, али сваки дан којим пролонгирамо рјешење и помоћ Институту је за нас губљење времена, поручио је др Марић.
Понуђено је неколико предлога за рјешавање проблема, али сви су, како је рекао Марић, наилазили на баријеру или нека објашњења, која су по њему разборита а нека чудна. Додао је да је важно и рјешење проблема земљишта, на које Институт има право коришћења, а не својине.
-Већ двије године је тај проблем у катастру. Молили смо у катастрима у Подгорици и Херцег Новом да добијемо права својине. Имамо обећање премијера да ће се заложити да се то заврши, али ни у том погледу нисмо мрднули са мртве тачке. То нам је важно јер би одређени дио земљишта који нам је баласт могли да продамо и уложимо у враћање дијела дуга и реконструкцију ентеријера. То су почетне ствари да би ми ријешили свој проблем, казао је Марић и појаснио да је дуг Института 23.700.000 еура.
Предсједница Синдиката Марија Обрадовић говорила је о тешкој ситуацији јер од децембра нису примили плате, али и осврнула се на повлачење Одлуке са сједнице Владе о авансној уплати од 1, 2 милиона и информацију директора Фонда Вука Кадића о немогућности уплате, којом се продужава агонија.
-Позивам Владу, менаџмент Института, Фонд здравства, Општину и све релевантне институције, да ургентно изнађу рјешење за будућност Института и очувају радна мјеста. У Синдикату ће увијек имати партнера. То доказујемо и нашим односом према послу и када примамо зараде мање од државног просјека и када их не примамо, казала је Обрадовић.
Одборник Групе грађана Нови побјеђује Зоран Лазаревић који је и члан тендерске комисије за приватизацију Института и члан општинске комисије за изналажење рјешења за превазилажење проблема у Институту, казао је да је одржан само један састанак тендерске комисије и састанак са представницима понуђача црногорско-чешког конзорцијума.
Како је рекао, констатована је неопходност прибављања тендерске документације са одговарајућим извјештајима и досадашњим поступцима.
-Истакнут је и проблем спорне евиденције власништва односно права коришћења Института. Констатоване су и увећане обавезе Института у односу на период поступка приватизације. Апострофиран је дуг према Југобанци који износи 9.000.000 и начин рјешавања тог дуга, казао је Лазаревић.
Он је додао и да 20 година није показана одлучност од стране државе да преузме кораке који би квалитетније дефинисали статус Института.
-Ми морамо да подржимо запослене и тражимо да се измјени колективни уговор. Морамо да инсистирамо код органа који одлучују у том смјеру и да будемо на заједничком фону. Наше је да у даљој комуникацији са Институтом и менаџментом тражимо најбоља рјешења, казао је Лазаревић.
Тамара Вујовић из Демократа казала је да су успјели да болницу из приватног врате у систем јавног здравства и тако је заштите а сматра да се то може и у случају Института, који је у већинском државном власништву.
– Ми одлучност имамо и опште народни консензус и захтјевамо од државе да се односи према Институту као према јавном интересу и својој имовини, казала је Вујовић.
Сматра да је неопходно у краткорочном року уплатити аванс и повећати цијенр услуга.
-Повећање цијена до 40 % својој државној установи би довеле до тога да финансијско пословање буде боље. Нисмо задовољни одговором Фонда да оне буду 17 % и сматрамо да те услуге требају да буду веће.
Марко Лучић из Групе грађана „Нови побјеђује“ истакао је да је Инстуитут Игало једнако важан као и Болница Мељине, те да је несхватљиво и некоректно да се нико од позваних није појавио на сједници СО. Ми немамо могућности да директно законски дјелујемо, али имамо могућност да направимо адекватан тим који ће направити квалитетан план у три фазе, којим ће дати одређене предлоге према Влади Црне Горе да се овај проблем почне рјешавати.
-Прва фаза треба да има функцију да се „угаси пожар“ у Институту Игало; да се запосленима исплате плате за три мјесеца, да се прекину тужбе према Институту и да се уведу нове фондовске цијене да би Институт могао да функционише. Да би то остварили, у закључку треба да инсистирамо да аванс Институту, умјесто 1,2 сада већ треба да буде два милиона еура, што прије мора да се потпише Kолективни уговор да би смањили судске трошкове и блокаде рачуна, и што прије треба подићи фондовске цијене. Рок да се то испуни је седам дана, а ако се то не деси да позовемо грађане и раднике Института на протест, јер је нама једина могућност да дјелујемо медијски и путем протеста, казао је Лучић.
Додао је да би у другој фази требало анализирати списак дуговања, а у трећој направити план приватизације.
-Треба првенствено ући у разговоре за смањивање дуга према Југобанци, који се врло елегантно може ријешити ако будемо имали разумијевање Владе, и треба да се иде на враћање земљишта Институту, који сада закупљују, што је потпуна бесмислица јер се дешава да закупац плаћа порез на имовину. Трећа фаза, када се среде имовинско-правни односи, уколико то омогући политичка ситуација и амбијент у држави, је да Институт заједно са Владом направи један план о здравој приватизацији. Ако не буде квалитетног инвеститора, мислим да је реално да Институт остане у државном власништву, гдје би се држава заузела да евентуално и откупи дио акција и да ангажује професионални менаџмент….
Уз заостале зараде запосленима, велики проблем представља вишедеценијско неулагање и запуштање Института, казао је и одборник Новске листе Јован Суботић. Сублимирао је и остале чињенице које указују на различите нерегуларности функционисања ове установе и додао да су све вријеме чекали на одговор државе и надлежних институција како ће одреаговати и помоћи.
– Институт је свуда у свијету препознат али не и код нас. Ми смо доведени у ситуацију да молимо да опстане. Помоћ Институту је помоћ здрављу грађанима јер су многи у њему поново продисали, проходали, проговорили. А зашто их лијечимо? Да би сутра били здрави и могли да раде, привређују, имају породице… Зато из овог Дома поручујемо горњем Дому, поведите рачуна о Институту! Комисије смо формирали, остварили смо директне контакте са менаџментом Института, сву правну и политичку подршку даћемо из овог Дома, кренимо са протестом и видјећемо докле ће нас то довести. Институт је горуће питање државе Црне Горе и мора да се ријеши хитно. Ниједан предсједник који сутра буде изабран нема право да занемари или у својом изборном трком угрози људе у Институту, пацијенте и Институт као установу, казао је Суботић и позвао да протести буду што јачи због свих оних који су требали и који ће у будућности требати помоћ и услуге ове установе.
Када је ријеч о болници у Мељинама, одборник Суботић је истакао да се тек започело са рјешавањем проблема те да је то још далеко од правог рјешења.
– Није да ми уопште нисмо имали болницу па је сада имамо. Имали смо је хиљаду година и не задовољавамо се микро рјешењима, казао је Суботић.
Проблем је велики, казао је одборник ДПС Боривоје Вуковић, који сматра да сви заједно, без политике морају пружити Синдикату већу подршку и логистику.
-Мора се чути глас из Института. Десиће нам се преко ноћи, доће наслов у новине да је Институт приватизован. 1, 2 аванса сад нам не треба ништа, требало нам је у децембру. Примићемо једну плату и немамо више плата. Сад треба на силу да прихватимо повећање цијена на 34 еура и да нам се тзо фактурише и добијемо аванс. Зашто се одуговлачило одобрење Агенције и треба све изнијети на површину. Од 2017. је борба да се земљиште врати Институту и одбијани смо на свим нивоима. Имамо три пута мање доктора и сестара, а радници када чују информацију да до маја нема уплате, како да долазе на посао, који им је мотив. Не бјежимо од одговорности, казао је Вуковић и питао је зашто држава не откупи акције од Ракчевића, град можда тренутно не може, али може држава и да видимо који су његови услови.
Ниједан љекар са сјевера и централног дијела државе неће да дође у Херцег Нови због знатно нижих зарада него што имају у осталим здравственим установама које су у систему јавног здравства, казао је одборник Демократа Саво Никовић.
– Знате ли која је држава са највећим стандардом у свијету? Норвешка! Они деценијама шаљу своје држављане на лијечење у Институт и препознају квалитет који имају. Позивам министре у Влади, државу Црну Гору да се опамете јер ми никоме не можемо и нећемо дати Херцег Нови!, казао је одборник Никовић.
В.д. директора Института др Саво Марић објаснио је одакле двије визибилити студије те да од планираног улагања од 60 милиона еура за здравствени туризам, неке мале фирме желе више него што им треба, као и да представнике Института никад нису звали на састанке о тој стратегији развоја.
Потпредсједник Општине Милош Коњевић је казао да је доста чекања и да данас требају да дају завјет да неће дати Институт Игало.
-Институт Игало је последња одбрана Херцег Новог. Ми данас овдје требамо да до петка упутимо Влади ЦГ да ријеши хитно уплату средстава за праву помоћ и да рјешава што прије даље кораке, а тичу се других проблема. Да се ријеше и проблеми болнице Мељине јер је 50 радника остало без посла, али и питање трајекта јер трајект припада Херцег Новом. Ако нам не одговоре до петка да одемо испред Скупштине Црне Горе и не враћамо се док нам не ријеше Институт. Даћемо им ултиматум наредних мјесеци да рјешавају болницу Мељине. Може и да прекинемо гласање за предсјеничке изложбе у нашем граду. Тражим од вас предсједниче Општине да прочитате проглас јер смо сви заједно у овоме, казао је Коњевић.
Како је казао предсједник Општине Стеван Катић, потребна је заједничка борба за Институт и откуп акција у тренутку када буду на продаји.
– Ако г-дин Ракчевић жели да прода акције, Општина Херцег Нови треба да донесе одлуку и купи их, казао је предсједник Катић.
Додао је да су за стање у Институту криви Новљани који су њим управљали у претходних 30 година, а у Подгорицу ишли ради личних интереса и нису се пуно освртали на проблеме које треба рјешавати у овој установи, казао је предсједник Општине Стеван Катић.
– Никада нисам отишао у Подгорицу да рјешавам личне интересе. И данас, сваког дана зовем министре и молим да ркјеше проблеме онолико колико је у нашој моћи јер сви знамо које ингеренције има Општина Херцег Нови. Сви заједно покушавамо да их дозовемо памети, али мора се и Институт дозвати памети. Институт је данас „стари старац“ а неко га је довео до тога, не у последњих годину или три, већ у задњих 15 година. Неко је хтио да га уништи као Вектра Боку, болницу, трајект, Винопромет. Све су то били дилови претходног режима како би се имовина Херцег Новог дјелила међу кумовима, пријатељима…
Казао је да ништа нереално нису тражили јер захтјевају веће цијене услуга у Институту према Фонду како би дошли на „зелену грану“, али како је казао предсједник Катић, уз већу одговорност коју тражи држави, тражи и запосленима у Институту од којих очекује да више раде.
– Зашто се не сређује парковско окружење, зашто је зарасло Е одјељење, зашто нам се људи који дођу питају да ли је вријеме у Игалу стало? То су питања која треба изанализирати у наредном периоду. И на државном нивоу, проблемима Института се неко мора бавити сваког дана јер су они нагомилавани 30 година. Општина и сви ми, ја лично, дајемо подршку запосленима у Институту, подржаћемо све протесте, али будите јединствени, као жељезарци. Гдје свих 500 запослених на протесту? Како очекујете подршку ако ви не дођете? Морамо сви заједно да се боримо, не очекујте да одете у Подгорицу и да вам они нешто помогну. Будите јединствени, дајте предлог како да се рјеши ситуација, дајте варијанте које желите, казао је Катић.
Осврнувши се на, како је казао, објективан говор предсједника Општине Херцег Нови, одборник УРЕ Никола Радман је истакао да, ако нешто мислимо да рјешимо морамо бити објективни.
-Ниједан проблем се не може почети рјешавати ако га претходно не анализирамо у правом смислу. Апсолутно нисам задовољан односом Владе и државних институција према Институту, као ни односом менаџента Института. Ствари морамо да поставимо на реалним основама, и ми као представници грађана да кроз нашу улогу, а она јесте ограничена, дамо свој допринос онолико колико можемо. Зато мислим да је добро што је формирана комисија, која ће укључити и представнике менаџмента, и на један објективан начин да сагледамо што брже ситуацију, јер Институтуи, оваквом какав је сада, куцају последњи минути.
Ми морамо да рјешавамо ствари прво у кући, а онда паралелно и са државом, казао је Радман, затраживши одговор од предњставника Института „Др Симо Милошевић“ због чега и даље није потписан Kолективни уговор.
-Имамо проблем способно-радног кадра и ако тај проблем не превазиђемо џабе нам сви милиони овога свијета, јер неће имати ко да пружи услугу. То ме враћа на основно питање и дилему на коју годинама не могу да добијем одговор, па молим представнике Института да ми сад објасне тужбе од скоро шест милиона еура, а нон-стоп иду нове. Радници на суду добијају оно што би иначе требали да добију кроз коефицијент, плус трошкови адвоката, судова, камата, на шта је, по мојој процјени, отишао још милион. То су минимум три плате! Зашто не прекинемо тај ланац, и ко је тај што опструира потписивање Kолективног уговора све ове године? – упитао је Радман.
Након расправе о стању у Институту, одборници су наставили скупштинско засједање информацијом о стању у предузећу Вектра Бока.
