Свјетска, а новска: Катарина Елез – докторанткиња биоинформатике на Слободном универзитету у Берлину

докторанткиња биоинформатике на Слободном универзитету у Берлину Катарина Елез

Када отворите прву страну њихових биографија, остајете у исто вријеме запањени, одушевљени, поносни јер је такав неко кренуо из Херцег Новог даље, у свијет да човјечанству покаже како може боље! Она вјешто комбинује нове компјутерске методе, знања из хемије и биологије и тестира различите молекуле како би предвидјела који од њих ће бити најефикаснији против одређене болести. Луча, два звања cum laude, патентна пријава, научни радови, награде, познавање четири свјетска језика, све је могуће када истински волите науку и у њој проналазите изазов да учините нешто добро за све људе! Она то и ради – скромно, без сувишних ријечи, са стручношћу и прецизношћу – Новљанка Катарина Елез, докторанткиња биоинформатике на Слободном универзитету у Берлину.

Не заборавља град из којег се винула у свијет и враћа му се не само да би још мало „уграбила“ новског сунца и мора, топлине породичног дома, разговора са пријатељима, већ да би младе заинтересовала за науку кроз бесплатну школу биониформатике коју је организовала у својој некадашњој школи „Иван Горан Ковачић“ из које је изашла 2013. године. Слиједе Бари, Болоња, Утрехт и Стокхолм, па Берлин и Freie Universität гдје јој се отварају савршене могућности да истражује, ради, ствара до највисочијег академског звања доктора наука који је очекује наредне године.

– Тема мог истраживања је компјутерски дизајн љекова уз помоћ вјештачке интелигенције. Користим компјутерске методе и симулације за дизајнирање нових молекула који се вежу за одређене протеине у организму који су укључени у развој болести. Једноставније речено, можете то замислити као један виртуелни експеримент у којем научници могу да искористе компјутере да “тестирају” милионе различитих молекула и предвиде који ће највјероватније бити ефикасни против одређене болести. На овај начин могу прегледати велики број потенцијалних кандидата, без извођења скупих и дугих лабораторијских експеримената, и тиме значајно брже открити нове љекове.

докторанткиња биоинформатике на Слободном универзитету у Берлину Катарина Елез

Због тога што јој се свидјела истраживачка група, њен избор је био Слободни универзитет у Берлину (Freie Universität Berlin).

–  Њен фокус је на развоју и примјени техника вјештачке интелигенције за рјешавање научних проблема, укључујући оне у биофизици, хемији и квантној механици. Група укључује физичаре, информатичаре, математичаре и хемичаре, што његује колаборативно окружење у којем можете радити и учити од стручњака из различитих области. Знања која имам прилику да стекнем могу бити корисна како за каријеру у академији, тако и у индустрији. Осим тога, Слободни универзитет у Берлину је реномиран универзитет са одличним могућностима за истраживање, укључујући компјутерске ресурсе.

Како каже, бити дио структурираног докторског програма као што је Међународна истраживачка школа Max Planck (International Max Planck Research School) је драгоцјено искуство.

– Друштво Max Planck једна је од најпрестижнијих истраживачких организација на свијету и њихов докторски програм пружа подршку и подстицајно окружење за студенте. Омогућава вам да стекнете научне, као и вјештине које су корисне изван научног сектора, али и да се повежете с другим истраживачима из подручја вашег интересовања.

Као и сваком научнику, и Катаринин радни дан започиње прегледом најновијих научних радова релевантних за њено истраживање, али од прошле седмице ова млада Новљанка добила је још једну шансу. Њена достигнућа препознали су Microsoft Research гдје је започела праксу.

Катарина Елез на Ноћи истраживача у Подгорици

– Мој радни дан обично почиње око 10 сати читањем најновијих научних радова који су релевантни за моје истраживање. Највећи дио дана посвећен је компјутерском раду, који укључује програмирање, креирање модела, покретање симулација, анализу и визуализацију података. Одређеним данима имам дискусије са другим члановима истраживачке групе или присуствујем групним семинарима. Понекад морам и да посветим одређено вријеме описивању свог истраживања у форми презентације коју ћу представити колегама или рада који ће бити објављан у неком научном часопису. Будући да сам дио прилично велике истраживачке групе на крају радног дана често имамо неко друштвено окупљање.

У протеклој седмици мој радни дан је био мало другачији јер сам започела праксу у Microsoft Research у Берлину која ће трајати неколико мјесеци. Веома сам узбуђена због ове прилике, не само зато што ми омогућава да стекнем драгоцјено искуство у индустрији, већ и зато што Microsoft Research нуди најсавременију компјутерску инфраструктуру. Ови ресурси омогућавају истраживачима да се позабаве већим и сложенијим проблемима него што би то могли учинити у некој академској групи.

Обарала је препреке пред собом и уз све научне изазове из своје области, савладала енглески, италијански, њемачки, шпански језик. Већ у средњој школи одлучила је да студије настави у Италији, земљи која пружа одличне могућности за стране студенте.

– Претражујући различите студијске програме, моја мама је наишла на магистарске студије биоинформатике и помислила како би то одговарало мојим интересовањима, будући да се ради о споју двије дисциплине које су ме увијек фасцинирале. Остала је само одлука да ли на основним студијима желим да упишем биологију или информатику. На крају сам одлучила уписати основне студије информатике у Барију.

Катарина Елез на дипломском испиту из магистарских студија у Болоњи

Послије основних студија, добила сам могућност да одем на студентску размјену у Утрехт у Холандији и одрадим праксу у истраживачкој групи која се бави биоинформатиком како бих схватила да ли је ова грана науке оно чиме желим да се бавим. Након тога одлучила сам да одем на магистарске студије биоинформатике у Болоњи, а магистарску тезу одрадила сам на студентској размјени у Стокхолму у Шведској. По завршетку магистарских студија у Болоњи, започела сам докторат у Берлину.

Љубав према биологији рођена је у новској средњој школи, као и интересовање за информатику, а то двоје заједно представљало је одличан избор за низ могућности у будућој каријери.

– У средњој школи ми се свиђала биологија, првенствено захваљујући професорици биологије Славици Жорић из херцегновског средњошколског центра, али ме увијек занимало и програмирање. Биоинформатика ми се чинила као одличан начин да објединим ове двије дисциплине. Интердисциплинарна природа ове области ме мотивисала да усмјерим своје образовање у поменутим смјеровима и суочим се с различитим изазовима које постављају како биолошке тако и информатичке науке. Осим тога, изгледало ми је као да студирање биоинформатике може пружити предности на тржишту рада и отворити многе могућности за будућу каријеру.

Зато се вратила својој школи, непуну деценију касније, да у новим генерацијама пробуди интересовање и пружи им шансу и у томе је успјела па је овог јануара њих 18 слушало и учило.

– Биоинформатика је научна област која се убрзано развија и пружа одличне могућности запослења. Једини разлог зашто она није доступна људима у Црној Гори није недостатак ресурса, јер је за њу потребан само рачунар са интернет конекцијом, већ недостатак едукативних прилика.

Архива РТХН – са Школе биоинформатике у СМШ „Иван Горан Ковачић“

Из тог разлога, у склопу Невладине организације „Биоинформатика” успјешно смо организовали већ двије бесплатне школе бионформатике у Херцег Новом. Прва је одржана у јануару 2022., а друга у истом периоду ове године. Овог пута смо имали 18 полазника из цијеле Црне Горе који су учествовали онлајн и уживо, у просторијама ЈУСМШ „Иван Горан Ковачић”, што свакако показује значајан интерес средњошколаца за ову област. Очекујемо да ће број пријава за нашу школу расти у наредним годинама, а циљ нам је и да проширимо овај концепт на сусједне земље (тренутно организујемо двије школе биоинформатике за студенте основних студија, једну у Новом Саду и једну у Скопљу). Непрестано радимо на изради и побољшању едукативних материјала, као и на аплицирању за фондове како би школа биоинформатике наставила да се одржава и како би остала бесплатна, а тиме и доступна свим заинтересованима без обзира на њихов социоекономски положај. Жеља младих за знањем је подстицај да истрајемо у овој иницијативи те привучемо и образујемо што већи број нових будућих научника.

Као и други истраживачи који раде на компјутерском дизајну љекова, суочава се, како каже, са неколико изазова везаних за природу овог интердисциплинарног поља.

– Морам посједовати знања како из области информатике, тако и из области хемије и биологије, и морам бити у стању да иста интегришем како бих ријешила конкретне проблеме. Такође, морам бити у току с најновијим достигнућима у области вјештачке интелигенције и морам бити у стању да им се брзо прилагодим. Иако се ослањам на компјутере како бих предвидјела понашање молекула, ова предвиђања морају бити потврђена од стране експерименталних сарадника како би имала утицај на рјешавање конкретних проблема. Такви лабораторијски експерименти су често веома скупи и дуги те могу бити кочница у докторском истраживању. Још један изазов за истраживача у овој области је како ускладити жељу да се нови лијек пласира на тржиште и жељу да есенцијални љекови буду доступни свима, без обзира на њихову платежну способност.

докторанткиња биоинформатике на Слободном универзитету у Берлину Катарина Елез

Наша Катарина је аутор патентне пријаве за Фармацеутску композицију за третирање КОВИД 19.

– Када је избила пандемија, почела сам радити на пројекту дизајнирања инхибитора протеина TMPRSS2. Инхибитор је молекул који се веже за одређени протеин и блокира његову функцију. Протеин TMPRSS2 је укључен у улазак неколико вируса у наше ћелије, као што су вирус грипа и SARS-CoV-2. Осим тога, укључен је у развој и напредовање одређених карцинома, као што је рак простате. Стога је блокирање овог протеина веома важно јер може спријечити или смањити озбиљност различитих респираторних инфекција, али и допринијети лијечењу рака простате.

Заједно са мојим колегама открили смо да комбиновање два одређена инхибитора протеина TMPRSS2 доводи до тога да њихови индивидуални ефекти буду појачани тј доводи до такозваног синергистичког ефекта. Замислите то као тимски рад: када двоје људи раде заједно, често могу постићи више него што би био збир њихових појединачних учинака. Ово откриће би потенцијално могло довести до ефикаснијег лијека за Ковид-19 и за њега смо поднијели патентну пријаву.

Награде су увијек добар подстицај и прилика да се представите широј јавности, покажете свој рад, остварите неке нове контакте, прича даље млада научница.

Катарина Елез на додјели Social Impact Award награда

– Награда због тога никада не би требала бити сама себи сврхом, а посебно је велик ужитак ако награду можете подијелити с колегама. У том смислу свакако бих издвојила награду Social Impact Award (SIA) Montenegro, коју сам заједно са мојим колегама из Невладине организације “Биоинформатика” добила у октобру 2022. године. SIA је иницијатива која подупире развој друштвеног предузетништва младих. Наша побједничка идеја се базира на пружању бесплатних едукативних садржаја из области биоинформатике младима у Црној Гори.

А да ли јој недостаје Херцег Нови?

– На ово питање одговорила бих цитатом Ива Андрића из његове књиге Знакови поред пута: „Разлика између живота људи који су рођени на обалама топлих мора и који живе поред мора и од мора, и оних који су угледали свијет на копну, далеко од мора, и ту живе – много је већа него што ми то обично мислимо. То није један исти живот са извјесним јачим или слабијим разликама. То су два живота, у два разна и различита свијета.“ Овај цитат добро описује различитости мог живота у Херцег Новом и у Берлину. Знање и искуство које стичем у Берлину важно је за моју професионалну каријеру, али ми понекад недостају новско сунце и море, као и медитеранска храна.

У слободно вријеме – Катарина прије зарона на Канарским острвима

Кроз свој рад са средњошколцима у склопу школе биоинформатике, закључила је да су млади у Херцег Новом и у цијелој Црној Гори веома талентовани и мотивисани. Зато им је још једном указала да наука нема цијену, баш као и знање и образовање.

– Поручила бих им да буду знатижељни, отворени према новим изазовима, да се повезују с колегама у Црној Гори и иностранству те стичу бројна знања и искуства. Наука сваким даном све више напредује па су самим тим и могућности за проналазак свог подручја интересовања све бројније и разноврсније. Управо је ангажман младих тај који може допринијети иновацијама и развоју Црне Горе као и унапријеђењу њеног положаја на свјетској научној мапи, поручила је Новљанка Катарина Елез, докторанткиња биоинформатике на Слободном универзитету у Берлину.

Млади, вриједни, учени људи увијек чине да смо сви заједно, као град и заједница, поносни на њих и на њихове успјехе. Катарина, хвала што чините добро за цијело човјечанство и срећно у освајању нових знања!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here