Поводом неформалног сазнања о могућем укидању Основног суда у Херцег Новом, те посљедично, установљења територијалне надлежности Основног суда у Котору за подручје Херцег Новог, као и због недостатка судија у Основном суду у Херцег Новом, херцегновски адвокати, послали су допис Судском савјету Црне Горе.
-Чланом 2 став 1 тачка 20 Одлуке о броју судија у судовима (Службени лист ЦГ 25/15.62715. 47/16, 83/16. 79/2019) предвиђено је да Основни суд у Херцег Новом има предсједника суда и шест судија.
Након одлуке 29. децембра 2022. године са 10. сједнице Судског савјета, Основни суд у Херцег Новом је остао без предсједника суда са четворо судија, од којих се једна судија налази на породиљском одсуству.
Наведени број судија је испод минимума за законито одлучивање јер нису испуњени услови за одлучивање у вијећу по правним лијековима на одлуку судије појединца тога суда. Дакле не могу се формирати Вијећа сходно одредбама Законика о кривичном поступку, ни сходно одредбама Закона о извршењу и обезбјеђењу што значи да нема минимума процеса рада у поступцима који су хитне природе, наводе адвокати са сједиштем у Херцег Новом.
Како даље наводе, одлуком са прве сједнице Судског савјета 19. јануара 2023., од десеторо новоизабраних судија ниједан није распоређен у Основни суд Херцег Нови. На истој сједници одлучено је и о расписивању интерних огласа за попуњавање слободних мјеста у више основних судова али не и за Основни суд у Херцег Новом.
-Према наведеном, није јасно због чега нема распоређивања судија у Основни суд у Херцег Новом, кад постоји очигледна потреба. Основни суд у Херцег Новом обраћао се Судском савјету, указујући на наведени проблем обавјештењем Вишем суду, уз указивање да је у односу на тадашње обавјештење дефицит ативних судија у овом моменту још већи, стоји у допису.
Истакли су да је прије доношења Закона о уређењу народних судова из 1946. године (СИ. ФНРЈ 51 /46 од 26. јуна 1946. године), Суд у Херцег Новом постојао и функционисао за вријеме три различите државе: Млетачке Републике, Аустро – Угарске монархије и Краљевине Југославије, у чему се огледа континуитет ове институције.
-У оквиру своје надлежности овај суд водио је и земљишне књиге по аустријском земљишно књижном систему и то од 1888. године до ступања на снагу Закона о државилон премјеру. катастр у и уписима права на непокретностима ( (СИ.Иист СРЦГ бр.25/84), све до 1995. године с обзиром на прелазне одребе цитираног закона. На основу предоченог историјата јасан је континуитет и значај наведеног суда, казали су адвокати.
Такође, у Херцег Новом 40 адвоката има сједиште своје адвокатске канцеларије, чије су одбране и заступања превасходно везана управо за поступке пред Основним судом у Херцег Новом.
-Даље, политичка општина Херцег Нови састоји се од 27 катастарских општина, у које се убрајају и они са Луштице, а који имовински спорови су веома компликовани и захтјевни при чему сви ти поступци спадају у надлежност Основног суда у Херцег Новом. Стога се обраћамо иницијативом да на основу члана 45 став 1 Закона о судском савјету и судијама (Службени лист ЦГ 11/2015 28/15 42/2018) распишете интерни оглас за добровољно премјештање судије из једног основног суда у Основни суд у Херцег Новом, односно интерни оглас за трајно добровољно распоређивање у Основни суд у Херцег Новом, на основу члана 86 став истог закона, те уколико има могућности и за распоређивање по члану 85 истог прописа – да се услед реорганизације и смањења броја судија у неком другом суду, тај судија распореди на рад у Основни суд у Херцег Новом, или да се због потребе испомоћи у овом моменту судија неког другог суда распореди на рад у наведени Суд. Са иницијативом ће бити упознат и Основни суд у Херцег Новом, закључили су адвокати из Херцег Новог.
