Милионски вриједне пресуде за поврат или обештећење одузете имовине

Вриједност Хотела Игало  процијењена је на 15, 1 милион еура и та ће цијена бити понуђена на првој лицитацији која ће бити одржана за око мјесец. Подсјећамо, нaкон 43 године окончан је судски поступак по тужби породице Ацовић, правних сљедбеника Александра Ацовића, за поврат одузетог земљишта на којем је изграђен хотел Игало. По судској пресуди потраживања Ацовића су око четири милиона еура са каматама.

Пресуда је, након дуготрајног судског процеса који се водио пред свим судским инстанцама, постала прије мјесец и по правоснажна и извршна.

По ријечима адвоката Вукашина Шимрака, земљиште на локацији гдје је изграђен хотел Игало, није једина имовина коју је Ацовић посједовао у Херцег Новом. Он и његов шура Владета Савчић, обојица грађевински инжењери и познати бизнисмени између два свјетска рата, стекли су огромну имовину на простору цијеле бивше Југославије.  Они су негдје од 30-их година прошлог вијека у Херцег Новом купили парк хотела Бока са објектом, хотел Јадран који је срушен крајем  Другог свјетског рата, а који је био на мјесту данашње Градске кафане укључујући и некадашњу дискотеку Теутина шпиља, 44 000 квадрата земљишта у Игалу као и стари хотел Игало који се налазио на локацији данашње прве фазе Института. Након рата имовина Владете Савчића је конфискована и постала власништво Општине Херцег Нови а Ацовића је национализована 50-их, доношењем Закона о национализацији.

-Ацовић и Савчић су били сувласници  парка хотела Бока а то је предмет реституције пред Комисијом у Бару.  Једна половина парка Бока треба да се врати у својину правних сљедбеника Ацовића и Савчића а друга ће остати у власништву Вектра Боке јер је та половина била у власништву партнера Ацовића и Савчића,  Николе Станковића. Захтјев Станковићевих насљедника за  повратом имовине је одбијен због неблаговремености подношења захтјева, рекао је Шимрак у емисији У четири ока.

Преко 63 године траје поступак поврата имовине који је покренула породица Мађар за хотел Плажа Зеленика.

-Хотел је национализован послије Другог свјетског рата а Општина ХН је постала власник. Општина Центар Сарајево је 1960. стекла власништво над хотелом уговором о купопродаји и исплатила Општини пуну купопродајну цијену тадашње вриједности хотела. У то вријеме ни правна ни физичка лица нису имала право својине већ право коришћења. Држава Црна Гора се уписала без правног основа као власник тог хотела конституисањем новог премјера а у недостатку присуства представника Општине Центар Сарајево, подсјетио је Шимрак који је и правни заступник Општине Центар Сарајево у овом поступку.

Како објашњава, Општина Центар Сарајево је покренула поступак код Основног суда у Херцег Новом, добили су посјед али нису остварили право својине.  

-Уложена је тужба за утврђивање својине на основу јасних доказа уговора о купопродаји и уписа у земљишне књиге јер постоји дисконтинуитет између тог уписа и новог премјера. Раније власници су у поступку реституције тражили поврат али смо ми Комисији тражили прекид поступка до окончања судског поступка. У таквим околностима ранији власници немају право на поврат већ на обештећење, казао је Шимрак.

Више од деценију траје поступак за утврђивање и исплату накнаде за национализовано земљиште на којем је изграђен хотел Топла. Прије неколико дана Врховни суд је донио пресуду, укинуо пресуду Вишег и Основног суда и вратио поступак на почетак указујући јасно да се не може третирати да је то потраживање застарило.

-Очекујемо врло брзо да се расправа закључи и утврди накнада коју је је један насљедник који има сувласнички дио тражи. Ријеч је о накнади од око 800 000 еура, казао је Шимрак.

Предузеће Полет Тузла покренуло је поступке за непокретности у Игалу и Баошићу. То предузеће које је некада пословало и у Црној Гори а у Херцег Новом је према њиховом попису имало пословни простор површине 88 квадрата у згради старог Дома здравља, складиште у Мељинама, гдје је изграђен депаданс хотела Лазуре, непокретности у сервисној зони и у Баошићима, четири стана и гараже на Савини. Како теку ови поступци погледајте у емисији У четири ока, уреднице Нине Алорић.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here