Синдикат Института др Симо Милошевић данас је на кружном току организовао протест са којег су поручили да ова установа мора остати у државном власништву. Радници су поручили да не траже бесповратну помоћ већ аванс којим би превазишли тренутне проблеме. Уочи протеста примили су новембарску плату од средстава Фонда а на основу обављеног посла у децембру.
Предсједница Синдиката Марија Обрадовић казала је да је Институт у већинском власништву државе и да очекују да се држава према својој имовини односи домаћински.
-Институт Игало је установа која има стратегију, кадар, знање и тржиште. Ми нисмо губитници који траже државну помоћ. У току 2022. год. у Институту се лијечило 19.222 пацијената остварено је 210.000 ноћења , чиме смо се приближили 2019. која се рачуна за најпрофитабилнију годину. Дугови којима је Институт оптерећен нису посљедица нерада или лошег пословања него вишедеценијске небриге, првенствено државе. У Институт, као стратешку установу која се бави рехабилитацијом и здравственим туризмом, деценијама се није улагало. Ерозија кадра, посебно високообразованог ,траје годинама и на њу се жмури, казала је Обрадовић.
Здравствени радници Института Игало су једини у Црној Гори који не остварују права загарантована Гранским колективним уговором за здравство.
-Тиме су коефицијенти зарада далеко испод оних које важе у свим другим здравственим установама у Црној Гори, а слично је и са зарадама осталих запослених. То је разлог зашто запослени своја права потражују судским путем и одлазе у установе које ова права поштују, рекла је Обрадовић.
Како је истакла Институт није губитник јер има вриједност, првенствено у људству и знању, али и у земљишту, објектима, техници и програмима.
-За нас је неприхватљиво да се актуелизује тема приватизације а посебно по апсурдној цијени, упркос значајно већој посљедњој процијени вриједности Института, од 120 милиона еура. У посљедње четири године цијене су вишеструко порасле, само је цијена Института Игало остала иста, мизерних 10 милиона за 228.000 м2 земљишта смјештеног на најатрактивнијој локацији у граду и грађевинских објека површине око 85.000 м2.
Мишљења су, како је нагласила, да држава Црна Гора мора задржати већинско власништво над Иститутом Игало из више разлога.
-Због медицинске рехабилитације преко Фонда здравства Црне Горе током 2022. године у Институту је. остварено 97.345 ноћења. Право на медицинску рехабилитацију имају пацијенти након најтежих траума, хируршких интервенција, прележаног инфаркта срца или можданог удара, хронични болесници са најтежим обољењима, дјеца са поремећајима у развоју и многи други. Мало је породица у Црној Гори које током посљедњих деценија нису имале најближег члана, сродника на лијечењу у Институту. Они знају, као што и ми знамо, колико је рада, емпатије, професионалности и ентузијазма уложено у опоравак сваког пацијента. Како сте замислили организовати медицинску рехабилитацију у Црној Гори ако се одричете Института Игало, питала је др Обрадовић.
Други разлог, поручила је она, је здравствени туризам који је препознат као једна од стратешких грана развоја Црне Горе, а носећа установа тог пројекта је Институт Игало.
-Врхунским резултатима, професионализмом запослених, изграђен је бренд, који се на строгом европском тржишту високо котира и којим се Црна Гора може поносити изван својих граница, казала је др Обрадовићи додала да је Институт наставна јединица Универзитета у Подгорици
Радници Института апеловали су на државне органе да не дозволе да Институт много више цијене и о њему више знају у Норвешкој, Шведској и Холандији него у Подгорици.
-Немојте дозволити да вас никада више молимо за помоћ него урадите што је до вас како бисте на Институт били поносни. Улица није наш избор, него нужда у егзистенцијалној борби. Ми само желимо да радимо свој посао. Желимо да сачувамо Институт „ Др Симо Милошевић“ као истински бренд Црне Горе, закључила је др Обрадовић и додала да ће, ако се не испуне захтјеви радника у скорије вријеме, протесте радикализовати блокадом за државу значајних институција.
– Заједнички мото нам је – у борби за спас Института, ми морамо побиједити!
Запослени у Институту Жељко Вавић прочитао је писмо пацијенткиње, Новљанке Недјељке Стојановић Станојловић која је истакла све вриједности боравка и терапије у Институту.
– Чињеница је да су људи у овој установи њено највеће благо и ресурс, без конкуренције, али овај објекат и ово благо које су нам оставили они који су га визионарски градили и стварали репутацију на свјетском нивоу је наша обавеза и аманет. Одрекнемо ли се Института у Игалу и останемо ли без њега, направићемо пропуст који не би дозволила ниједна држава на свијету и гријех који нам никада не би био опроштен. Сачувајмо га због бољитка свих оних којима је потребан, због нас, а посебно због свих којима ће требати у будуће, записала је Стојановић Станојловић.
Писмо подршке УССЦГ које им је јуче упућено прочитала је запослена Станислава Муришић.
Саобраћај је био блокиран на пола сата.
Подсјећамо, рачун Института је често у блокади, финансијска ситуација је веома тешка, није уплаћена помоћ у износу од 1,2 милиона, које је менаџмент тражио као аванс Фонду за здравствено осигурање како би превазишли тренутне проблеме и припремили Другу фазу за отварање.
