Често се питамо да ли данас постоји права љубавна прича, баш као она коју гледамо на филмовима. Још кад се у њу уплете као рибару мрежа музика, онда је то право благо. Да, постоји и брачни пар Мартинети су доказ за то, пише наша Викторија Самарџић.
Он се пјесмом још далеке 1968. године запитао „Кога то заправо волим у Херцег Новом“ и са својом групом Егзодуси, која траје 54 године, обиљежио све херцегновске и бокешке феште, уз незаобилазни и најзначајнији Празник мимозе. Уз то је Зоран Зоро Мартинети деценијама био прва труба Градске музике Херцег Нови, једини димњачар града, човјек за кога је Драгољуб Ђуричић својевремено рекао да можда не би био музичар никада да није било Зора!
А Зоро је уз све то и капетан брачне лађе у којој му је његова Мирјана Мира јарбол и сидро. Ништа мање креативна, упамћена као прва чинелисткиња велике Југославије која је у чувеној Квискотеци Оливера Млакара била загонетно лице баш са питањем: Ко је прва и тада једина чинелисткиња у СФРЈ. Уз то Мира је радила као физиотерапеут у Институту „Др Симо Милошевић“ у Игалу, била омиљена код својих пацијената, али је и уважена кулинарка новских специјалитета, хуманитарка. Својом брачном лађом плове преко пет деценија, њих двоје, а једна душа дајући Херцег Новом свој печат значаја брака као институције.
Мира и Зоро били су инспирација брачном пару хит мејкера Наталији Преочанин Самарџић и Браниславу Самарџићу да их једне јунске ноћи прошлог љета пјесмом изненаде! Послије много радости са обје стране и сузом њежнијег дијела, аранжман је повјерен Мирином и Зоровом сину, угледном свјетском музичару Ивану Иву Мартинети који је, заједно са другом, и редитељ спота.
