Марковић: Избор једног судије Уставног суда мјера нужности

Уставни одбор разматраће сутра извјештај о томе који кандидати испуњавају услове за избор четворо судија Уставног суда Црне Горе. На недавно завршеном конкурсу пријавило се се 27 кандидата.  Извјештај је сачинила трочлана комисија која је формирана на претходној сједници тог скупштинског тијела. Према мишљењу Василија Марковића, истраживача са Института за упоредно право у Београду, избор неће олакшати одређење шта значи бити  истакнути правник, које он особине мора да има.

-На примјер хрватски Устав одређује да то не може бити било ко из правне струке и то морају бити судије, државни тужиоци, адвокати и професори права. С друге стране  у Црној Гори лабав је критерујум према којем кандидат мора имати 40 година и 15 година рада у струци при чему се не прецизира шта се подразумјева тај рад у струци. Да ли подразумијева докоторат из правне науке, положен правосдуни испит али то су објективни параметри а постоје и субјективни који једног правника чини истакнутим а то је  запажени научни, стручни, јавни аганжман на задате правне дилеме које оптерећују једно друштво. Он не смије имати страначко поријекло  али не смије бити ни лишен политчког мишљења, мора имати визионарску свијест куда једно друштво треба да иде и како треба да се обликује уставни идентитет једне заједнице. У том смислу мислим да је пред скупштинским одбором а касније  и Скупштином  незахвалан задатак  јер многи од пријављених  кандидата не испуњавају ове услове који су више прескриптивне природе, који указују на степен правне и уставне културе једне земље, казао је Марковић у емисији „У четири ока“ на РТХН.

На питање да ли је у овом тренутку боља одлука да се бира само један судија Уставног суда како би се рад овог тијела одблокирао или би требало бирати четворо за пуни састав, Марковић каже да избор једног судије може бити врло крхко, јер имамо кворум али смо на ивици кворума само овај пут са друге стране.

-Поново би се ушло са благом неизвјесношћу у наредне мјесеце и све што нас тамо чека као и са свим оним теретом у погледу броја неријешених уставних жалби и других  иницијатива као што је оцјена уставности Темељног уговора, држављанства. Идеално би било да се изаберу четири судије а мјера нужнусти је избор једног судије. Уколико се у тај избор уђе по принципу наша два и њихова два, онда су носиоци законодоване власте промашили  поенту и правну природу Уставног суда, сматра Марковић.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here