За особе с инвалидитетом (ОСИ) претходна година, као и оне прије ње, била је изазовна, а у неким сегментима и тешка, оцијенила је извршна директорица Удружења младих са хендикепом Црне Горе (УМХЦГ) Марина Вујачић и поручила да ОСИ треба да буду активне у борби за људска права.
-Свјесни смо чињенице да су се власти пречесто мијењале у претходне двије године и да садашња Влада функционише у техничком мандату. Све то утиче, не само на наше активности, него генерално на људска права и демократију, казала је Вујачић у изјави за ПР Центар.
Она је рекла и да су политичка и економска ситуација у земљи утицале на активности УМХЦГ, али и на успорену или чак непостојећу сарадњу са неким институцијама система.
-Оно што је посебно било негативно јесте да ни претходна, а ни тренутна Влада нијесу формирале Савјет за права ОСИ, иако је листа кандидата била објављена још у фебруару прошле године, истакла је Вујачић и подсјетила да је Министарство људских и мањинских права без образложења укинуло Директорат за заштиту ОСИ од дискриминације.
У Црној Гори још увијек не постоји ресор који координира израдом другог и трећег периодичног извјештаја о спровођењу Конвенције УН о правима ОСИ.
-Држава је пропустила да прошле године номинује неког од независних експерата из цивилног сектора за Комитет УН о правима ОСИ, иако је претходна Влада комуницирала са представницима и имала свој предлог“, казала је Вујачић.
Закон о ванпаричном поступку и Породични закон у огромној мјери су дискриминаторни у односу на ОСИ, казала је Вујачић.
-Нико не каже да све особе с инвалидитетом могу доносити важне одлуке за њих, ја сматрам да то не може ниједан човјек без подршке других. Али за ОСИ се у црногорском друштву сматра да су оне мање способне или неспособне за самосталан живот због чега им се ускраћују бројна права и стављају се под старатељство, навела је Вујачић.
Она је истакла да држава није „озбиљно процијенила сопствене капацитете у облати приступачности за ОСИ, ни планирала редовна средства за спровођење Закона о уређењу простора и изградње објеката“.
-Иако је био дефинисан законски рок од пет година, који је истекао 2013, држава је тек 2014. усвојила први Акциони план што је требало да буде урађено 2008. Сљедећи Акциони план је усвојен 2017. Први је спровођен седам година, а други, такође, више година. Све у свему, ми опет немамо ниједан објекат на територији Црне Горе који прати апсолутно све стандарде приступачности“, навела је Вујачић.
Напоменула је да у Европи постоји Награда за приступачни град и да је Црна Гора могла да искористи позитивне примјере европских држава.
Вујачић је казала да никада неће пристати да се обезбјеђује приступачност неким јавним установама преко пројеката НВО.
Према њеним ријечима, Подгорица је у одређеној мјери напредовала у протеклом периоду када је у питању приступачност, поготово када је у питању кретање особа с оштећеним видом јер су уградили тактилне траке водиље и линије упозорења у неколико кључних улица у центру.
-Неки градови су почели са звучним семафорима што је било потпуно стопирано у неком периоду раније“, додала је Вујачић.
Како је казала, велика је штета да Будва буде оцијењена као најгоре приступачан град за ОСИ.
-Сјевер је јако проблематичан, и то не само Жабљак, неприступачни су Колашин и Бијело Поље, Рожаје, Беране…“, навела је Вујачић.
Вјерује да ће се ситуација у Црној Гори промијенити и да ће се глас ОСИ више чути.
-Све ОСИ треба прво да прихвате себе јер сви пролазимо фазу самоприхватања. Кад прихвате себе све ће онда лакше ићи, поручила је Вујачић и истакла да УМХЦГ у потпуности на располагању особама с инвалидитетом посебно у сегменту бесплатне правне помоћи и заступања у свим поступцима и споровима.
