Њен пут, како каже, није био испланиран у потпуности онда када је започела студије, али је знала да силно воли природне науке и да ће таква област бити у њеном фокусу. Корак по корак, низала је испите и дипломирала на Факултету за прехрамбену технологију, безбједност хране и екологију на Универзитету Доња Горица у Подгорици са просјеком 9,92, а потом завршила и специјалистичке студије са 9,82. Већ тада је било јасно да је пред њом читава палета избора гдје се и како усавршавати даље, а одлучила је да то буде француски Универзитет Agrosup – мастер физико хемије за процесе у храни и вину Новљанка Катарина Томашевић.
Без обзира на језичке изазове и „енглески са француским акцентом“ али и сасвим другачији систем образовања, наша Катарина приводи крају испите и пројекте, а потом већ 1. фебруара одлази на Универзитет у Стразбуру гдје ће шест мјесеци бити приправник у истраживачкој лабораторији.
– Прије свега бих жељела да се захвалим на прилици да испричам своју причу и можда инспиришем још неке младе људе да се одлуче баш за науку о храни. Морам признати да мој пут није био баш унапријед испланиран, како то бива код појединих студената. Завршила сам специјалистичке студије у Црној Гори таман у периоду када се Ковид пандемија захуктавала, те сам у том периоду имала довољно времена да се одморим и резонујем шта сам до тада постигла, али и како себе видим у будућности. Искрена да будем, по мало сам се заситила нашег система школовања и имала сам жељу да се више бавим истраживањима у науци и стекнем практично знање и вјештине. Знала сам да студирање у иностранству неће бити ни мало лако, али хтјела сам да изађем из зоне комфора и прихватим нови изазов.
Истраживала сам мастере везане за моју област на интернету и аплицирала на три универзитета, из три различите државе – Италија, Мађарска и Француска. Иако сам на сва три била примљена, Agrosup је био једини који за упис није само захтјевао преглед различитих докумената, већ и интервју. Они су на тај начин провјерили моје знање из различитих области, а ја сам успјела да сазнам све оно што ме занимало о концепту самог мастер програма. Допало ми се то што је њихов фокус на стицању практичног знања и спремању младих научника за истраживачки рад. Због тога сам одлучила да се преселим баш у Дижон (Dijon) и упишем мастер „Физико хемија за процесе у храни и вину”. Тренутно завршавам испите, пројекте и све друге обавезе, те се од 1. фебруара селим у Стразбуру, гдје ћу наредних шест мјесеци бити приправник у истраживачкој лабораторији Универзитета Стразбур, а након тога и одбранити свој рад на пројекту.
Открива нам да је врло узбуђена због прилике да ради на овом пројекту и нада се да ће на овај начин допринијети заштити здравља и животне средине, која је човјечанству потребнија више него икада.
– Један од највећих проблема аналитичке хемије јесте то што свакодневно на глобалном нивоу користимо огромне количине изузетно ефикасних, али и токсичних супстанци, како бисмо изоловали ону компоненту коју желимо истражити и током саме припреме узорака за анализу. Све те хемикалије не само да нарушавају здравље онога ко их користи, већ и у великој мјери загађују животну средину. Због тога се током претходних пар година почео развијати концепт такозване зелене хемије.
Фокус моје тезе јесте развој и оптимизација метода који ће користити смјешу два специфична једињења за екстракцију пестицида из хране, земљишта и осталих извора. Та једињења су потпуно природног порјекла, биоразградива, нетоксична и за сада показују велики потенцијал да буду једнако ефикасна као и претходно поменуте канцерогене хемикалије. Рад почињемо на пестицидима, али истраживања показују да би ова једињења могла једнако добро екстраховати и бројне друге компоненте у храни, те имати много ширу примјену у будућности. Врло сам узбуђена због прилике да радим на овом пројекту и надам се да ћу на овај начин допринијети заштити здравља и животне средине, која нам дефинитивно никада није била неопходнија.
Премда релативно мали, Дижон је сјајан град када је у питању наука о храни и вину и нуди заиста сјајно опремљене лабораторије и услове рада, прича нам Катарина и додаје да њен радни дан зависи од предавања и истраживачког рада у лабораторијама.
– Распоред зна бити доста напоран, динамичан и мијења се из недеље у недељу. У периоду намјењеном за предавања обично имамо 3-4 предавања дневно и једно траје 2 сата. Такође имамо и дане намјењене за праксу у лабораторији, и тада радимо од 8:00 ујутро до 18:00 сати, са само једном паузом за ручак од сат. Поред основних предмета, ове године се у тимовима од по двоје студената бавимо и правим научним пројектом, уз менторство неког од истраживача са нашег института за истраживање хране и вина. Проводимо доста времена у лабораторији, али имамо слободу да сами са својим тимом организујемо распоред и експерименте, што нас учи и управљању научним пројектима.
Енглески је званични језик њеног мастер програма, што иначе није честа пракса у Француској, у школи је учила италијански, а сада и француски.
– Како Французи имају врло специфичан изговор и на енглеском језику, почети разумијевати њихова предавања је био изазов сам за себе, поготово када је наука у питању. У школи сам учила италијански и када сам прошле године дошла у Дијон знала сам само најосновније ствари из француског. С обзиром да ћете се у Француској неријетко сусретати са особама које не говоре ни ријеч енглеског, поготово у обављању свакодневних обавеза, приморани сте да почнете учити њихов језик како бисте функционисали. Иако још увијек не говорим француски у потпуности, доста сам напредовала у претходном периоду за некога ко се никада раније није сусретао са овим, ни мало лаким језиком.
Проблеми које руковање прехрамбеним производима носи са собом нису јој били страни па каже да се практично од малена упознавала са овом тематиком јер се њена породица дуго бави увозом и дистрибуцијом прехрамбених производа,
– Нисам знала да код нас постоји универзитет који пружа прилику едукације из ове области и када сам наишла на поменути факултет, врло ми се допао програм који се фокусира на безбједност и квалитет хране. Иако многи посматрају прехрамбене производе само као средство за задовољење једне биолошке потребе, храна је заправо један од најкомплекснијих система и сваки корак у производњи и припреми има своје хемијско објашњење. Ова наука се лаицима може чинити као лака, међутим нуди прегршт комплексних питања и могућности. Такође представља нешто што нам омогућава и олакшава свакодневни живот.
Како каже, разлика у организацији студија у Црној Гори и Француској јој је заправо била највећи изазов који је морала савладати.
– Код нас смо навикли на доста теорије, на презентације са обиљем текста које научиш пред испит и онда нешто од тога што си учио додје и на испиту. У Француској све то другачије фунционише. Врло су фокусирани на примјену знања, што видим као предност, али када годинама учиш по једном систему, врло је тешко навићи се на други. Њихове презентације већином се састоје од графика, слика и по које реченице, без већих објашњења. Званичних књига за испит нема, а подразумијева се да си на мастер програму и да ћеш мимо предавања издвојити вријеме и да сам додатно истражујеш тему. Велики дио професора дозвољава да на испит понесеш своје биљешке и материјале, јер не желе да учиш напамет, већ да стекнеш вјештину повезивања и критичког размишљања. Мени је све то прошле године изгледало страшно и врло стресно, међутим резултати испита су показали да сам можда способна за више него што сам вјеровала.
Током мог мастер програма обавезна је и Ерасмус размјена у трајању од једног семестра, те сам пет мјесеци провела у Будимпешти. Мађарска организација студија врло је слична црногорској. Ту сам заправо схватила да иако за мене много стреснији, француски начин полагања испита је заправо много кориснији, као припрема за будућу научну каријеру и све изазове које она са собом носи.
Наћи баланс између професионалног и приватног живота је рецепт за потпуни успјех и срећу јер су они још љепши ако их имаш са ким подијелити.
– Мислим да је врло важно не изгубити се у послу и мору обавеза и водити рачуна о свом менталном здрављу. Професионални успјех није ни у пола лијеп ако немаш са ким да га подијелиш. Због тога се трудим да слободне тренутке проведем са најмилијима, али и да искористим што живим у мултинационалној средини и стекнем нове пријатеље. Још једна предност Дијона јесте то што је добро географски позициониран, па врло лако викендима можете истраживати остале градове Француске. Највећа мана му је магловито вријеме и недостатак сунца. Зато ми Херцег Нови увијек недостаје гдје год да сам, а осим породице, понајвише море и дивни сунчани дани. Да нас ухвати наша чувена фјака, па да беспослени сједимо уз море док не падне мрак.
Година која је тек започела за Катарину ће бити изузетно радна и обиљежиће почетак њеног професионалног ангажмана.
– У најскоријем периоду објавићу први научни рад који је потекао из мастер пројекта који завршавам са колегиницом. Ријеч је о употреби рециклираног, биоразградивог материјала за амбалажу хране. Претходних мјесеци вриједно смо радиле на томе и изузетно ми је драго да имамо дивног ментора који је препознао наш потенцијал и пружио нам шансу са започнемо каријеру управо овим пројектом. Следећи циљ јесте имати довољно резултата за објаву још једног научног рада који ће се бавити темом моје мастер тезе. То би био заиста лијеп завршетак студија и једног животног поглавља. Након тога тренутно још увијек немам строго дефинисан план, област моје професије је доста обимна и пружа много могућности. Уколико добијем прилику вољела бих наставити истраживање са тимом у Стразбуру и завршити докторске студије.
За крај разговора за РТХН упутила је поруку будућим студентима.
– Немојте разматрати само она конвенционална занимања која се код нас претежно бирају, већ прије уписа на факултет истраже шта све данас у свијету постоји, јер постоји изобиље могућности које нам можда не би пале на памет. Сигурна сам да свако може наћи нешто у чему ће се пронаћи, закључује мастер физико-хемије за процесе у храни и вину Новљанка Катарина Томашевић.
Млади, вриједни, учени људи увијек чине да смо сви заједно, као град и заједница, поносни на њих и на њихове успјехе. Катарина, хвала и срећно у освајању нових знања!
