Сјећање: Одлазак прегаоца Милорада Рада Тафре

Познати Новљанин, грађевински техничар, спортиста и проналазач Милорад Раде Тафра, преминуо је у 85. години. Отишао је још један од свједока херцегновског колорита и живота града под Орјеном који је у младости али и касније, у зрелим годинама, припадао је групацији прегалаца која је увијек тражила нешто ново.

Рођен у Мељинама, живио у Зеленици гдје је у „Галебу“ играо ватерполо. Био је члан Ронилачког клуба „Југоле Граклић“. И данас, они старији препричавају његово умјеће роњења на дах. Ниједан метар великог морског плаветнила њему није био непознаница, за њега неустрашивог, а опет пуног поштовања. Знао је сваки куренат, сваку секу како их савладати одупријети се, изронити, увијек са неодољивим и карактеристичним осмијехом и сјајем у очима које су спремале нека нова изненађења.

Љети је био уз море, а зими на Орјену и Планинарском клубу „Субра“. Учествовао је у градњи планинског дома, пун ентузијазма, да увијек пружи више него што би икада и помислио да узме, од љепоте и од људи. Увијек уз Нови, Новљане и када је био члан асамбла „Градске музике“ и шпартао са Мимозиним караваном оном Југославијом и свијетом носио културу града, њему толико својственом.

Велика љубав Рада Тафре је његова рестаураторска „жица“ да се обнови свака црква, сваки храм. Посебно послије земљотреса 1979 године, радио је на обнови Старог града. Његово професионално умјеће посебно је дошло до изражаја на бројним сакралним објектима. Није за њега било важно да ли су православне или католичке цркве, већ да се сачувају, да не пропадају и да остану да свједоче о заједничком духо народа Боке. Због тог рада, витрине његовог стана красиле су захвалнице патријарха Павла и Иринеја, и бискупа которског Јањића. Пријатељевао је са многима, посјећивали су га туристички радници попут Александра Аполонија, професора Миладина Кнежевића и други. Он никога није мрзио па чак ни оне своје неистомишљенике.

Шјор Раде је посебно волио бродове. Посматрајући те огромне “жељезне цвијетове” лоциране у Јадранском брогоградилишту носио се идејом да им олакша пловидбе пантетирао неколико изума (најпознатији је чишћење мора од нафтних мрља) да се њихови мотори  брже очисте да би сигурније запловили морским пучинама. Био је члан Савеза проналазача Југославије, касније Србије и редовни учесник манифестација попут Тесла Феста у Новом Саду, што потврђуљу повеље, дипломе и златне и сребрене плакете са традиционалних октобарских изложби.

Прије 15 година посебну пажњу јавности не само Херцег Новог већ региона изазвао је Тафрин пројекат Водосабјевање Боке Которске а ријеч о националном иновационом пројекту. Рјешење се састоји у томе што би се вода са ријеке Требишњице транспортовала цјевоводом до Зубаца гдје би пумпама била избацивана на надморску висину а затим би путем слободног пада у неколико станица иста вода у току транспорта производила струју на територији општине Херцег Нови. Ради разлике у дужини успона воде (пумпања) и дужини слободног пада,  по замисли Рада Тафре, ствара се могућност једнаке или веће количине производње струје тако да би транспорт воде са Требишњице био бесплатан. То је само једна од идеја Милорада Рада Тафре.

Подсјећамо се на човјека који је волио свој Херцег Нови, служио му часно и предано. Раде Тафра је оставио свијетли траг именом и дјелом у свом времену. Сахрањен је на гробљу код цркве Свете Ане.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here