Изградња канализационог колектора у Херцег Новом трајала је дуже од деценију, а ни након званичног завршетка радова проблеми са канализацијом нијесу ријешени. Дуж ривијере често се дешавају хаварије, а на неким мјестима изливање канализације је готово свакодневно, указују из НВО „ЕкоКулМедиа“.
Канализациони испуст на Милашиновића плажи, гдје се канализација наочиглед мјештана и туриста излива директно у море, велики је еколошки проблем. Грађани често пријављују загађење комуналној инспекцији и комуналној полицији, али је тај дио, како су им кратко одговорили из тих служби, у надлежности предузећа “Водовод и канализација” и “Морског добра” које газдује приобаљем.
Узрок проблема су одводи за атмосферске воде који су спојени на канализацију, истиче шеф одржавања канализационе мреже у херцегновском „Водоводу и канализацији“ Ђорђе Пјешивац.
-На Топлој , у близини Милашиновића плаже, пумпна станица има уграђен хаваријски канализациони испуст, који није до краја завршен. То значи да се вишак воде из канализационих цијеви испушта у море , у случајевима када пумпа не ради и када систем не може да прихвати велике количине атмосферских вода. Суштински проблем је у томе што су одводи за атмосферске воде спојени на канализацију. Додатни проблем представља и Љути поток који се такође улива у море у близини плаже, а дуж његовог тока су приватне куће са септичким јамама. Многе од тих јама не празне се редовно, па се дешава да преливају у поток, објашњава Пјешивац.
Он сматра да би рјешење проблема могло бити у раздвајању канализационих и атмосферских вода.
-Хаваријски испуст треба завршити и одвести отпадне воде на прописану дубину мора, али то је за сада само у плановима. Током љетне сезоне не дешавају преливања и застоји у раду пумпи, већ искључиво у вријеме великих киша. Уколико не бисмо активирали хаваријски испуст, плутало би шеталиште, каже Пјешивац.
Изливање канализације или прљаве атмосферске воде видљиво је на више мјеста на бетонским и пјешчаним плажама од Игала до Топле. Директор “Друштва за изградњу водоводне и канализационе мреже” Милан Зарић каже да то преузеће припрема План рада који ће представити крајем године.
-У том документу биће обухваћени и проблеми Игала и Топле, односно рјешавање секундарне канализационе мреже. Добра вијест је да ће реконструкција шеталишта, која би ускоро требала да почене, обухватити и комплетну канализациону мрежу на том дијелу. Раздвојиће се одводи за атмосферске воде и канализациона мрежа, чиме ће такозвани хаваријски испусти бити ријешени. У буџету Општине Херцег Нови за реконструкцију шеталишта опредијељено је око три ипо милиона еура. Та сума, довољна је за рјешавање акутних проблема на канализационој мрежи у овом дијелу града, сматра Зарић.
Из НВО „ЕкоКулМедиа“ подсјећају да се пројекат „Ecoscreen” имплементира у склопу Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану (ReLOaD2), који финансира Европска унија, а који спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP). У Црној Гори „ReLOaD2“ се реализује у партнерству са 15 локалних самоуправа, подијељених у пет кластера међу којима је „Coastal Mates” који чине општине Херцег Нови, Котор, Тиват и Будва.
