Четворочасовна сједница Комисије за праћење и контролу приватизације завршена је данас без закључака за рјешење проблема Болнице Мељине јер након дискусије није било консензуса за њихово доношење. Након паузе нису се вратили представници парламентарне опозиције. Сједница ће, према ријечима предсједника Комисије Максима Вучинића бити настављена наредних дана.
Сједница је сазвана како би се предложила конкретна рјешења за финансирање и опстанак болнице и њен повратак у државно власништво. Сједници Комисије осим посланика, присуствовали су представници херцегновске локалне самоуправе, менаџмента и синдиката Болнице, министарства здравља и финансија, Агенције за заштиту конкуренције али и Атлас кап групе која је 2008. приватизовала болницу.
Болница је данас, 15 година од приватизације, пред затварањем а води се шест поступака, парнични који је покренула држава за раскид уговора, два стечајна, двије привремене мјере Вишег суда и арбитражни поступак чија је вриједност 80 милиона еура. Све то отежава проналазак ургентног рјешења за финансирање болнице, јер је у мају 2021. године изостала помоћ државе која је на мјесечном нивоу износила 115 000 еура, јер је Агенција за заштиту конкуренције дала мишљење да држава не може да финансира приватне установе, које уз то остварују комерцијалну добит.
Предсједница Синдиката Болнице Мељине Славица Дробњак обратила се представницима Атлас групе да је колективни уговор прекршен већ 2013. године те да је власник оставио добре раднике без плата и основних средстава за рад, па су морали да се сналазе.
– Представнике Атлас групе нисмо видјели од 2016. године када су нас напустили без ријечи, појашњења, дописа… Оставили сте др Елез саму са дуговима и свим осталим проблемима да се бори како зна и умије. Оставили сте добре раднике, трпјели смо оно што не смије ниједан грађанин не наше Црне Горе него свијета да осјети, а то је да нема могућност да добије своју зараду. То је основно право сваког човјека који ради, а ми смо га изгубили радећи под власником Атлас групом. Љекарски кадар се осипа, а средњи медицински је на пристојном минимуму како би одржали процес рада, казала је Дробњак.
Учесници састанка су сагласни да се за болницу мора наћи рјешење јер је ријеч о јединој установи која пружа здравствену заштиту на секундарном нивоу на територији општине, да од ње зависи и норвешки програм Института Игало али да има немјерљив значај не само за ХН већ за цијелу ЦГ.
Посланица Тамара Вујовић поставила је конкретна питања:
– Да ли ви сматрате да је могуће да се измјеном члана 2 Закона о контроли државне помоћи покуша објаснити читав контекст и направити изузетак ако је у питању здравствена установа и угрожавање јавног интереса, а држава је покренула раскид уговора. Друго питање је, у контексту европских интеграција, поглавља конкурентности и слично, да ли је мишљење Агенције за заштиту конкуренције савјетодавно или обавезујуће за министарство финансија јер стално слушамо да је мишљење Агенције то које кочи конкретно дјеловање надлежних, запитала је посланица Вујовић.
Одговор за будућност болнице налази се на овој или на влади која ће наслиједити, казала је посланица Симонида Кордић.
– Тражимо и инсистирамо на томе да се да елементарни одговор. Могућа су само два модела – један је да се на овој бази коју сада имамо, у оквирима болнице Мељине каква сада постоји, нађе модел, кроз закуп или кроз неки други начин, да она буде уведена у систем јавног здравства и да буде реално функционална болница, а не као сада. Ако то не може, нека се онда каже да то не може, само нека прекине ова десетогодишња ситуација, и онда идемо на варијанту „Б“ – скупљу, али једину могућу да правимо нову болницу. Једино што је извјесно је да болнице мора да има, казала је Кордић.
Драган Дамјановић из Агенције за заштиту конкуренције је објаснио да Агенција има контролну улогу коју би требало да сви поштују те да је законодавни оквир јединствен за чланице ЕУ и земље кандидате:
– Та регулатива је јединствена, примјењује се на све чланице Европске уније али и на државе које су у статусу кандидата. Зато није примјенљиво имати било какве интервенције на Закону о контроли државне помоћи. Са тог аспекта, ми смо једини орган који директно имплементира право ЕУ док не постанемо пуноправан члан, казао је Дамјановић.
Овај проблем нису разумјели ни у Бриселу, гдје су у два наврата покушавали представници агенције да нађу рјешење. Истакао је да Агенција не би имала ингеренције да се мијеша у овај проблем да болница није пружала и комерцијалне услуге:
– Онога тренутка када су они увели и комерцијалну дјелатност, били су у обавези да воде одвојено књиговодство, односно да одвојено књиже приходе и расходе, али болница тај дио није испоштовала и није радила на томе. Сада, не само што није законито него што нема ни елементарне логике да држава све вријеме упумпава новац у приватну здравствену установу која обавља комерцијалну дјелатност, објаснио је Дамјановић.
Држава, како је рекао, мора да нађе легалан начин да поврати власништво да болницу стави у сиистем јавног здравља, да не обавља комерцијалну дјелатност и неће бити проблема са АЗЗК.
-Дали смо смјернице за реструктурирање. Када се предузеће налази у потешкоћама, помоћ је на располагању, она се зове помоћ за спашавање и реструктурирање, подразумијева једну хитну уплату, а суштина је што су биланси гори, помоћ је већа да предузеће може да преживи шест мјесеци и да за тај период донесе план реструктурирања. Паритет је 60:40 што значи да би болница морала да обезбиједи тих 40 одсто средстава из кредита или на други начин, казао је Дамјановић.
Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић је појаснио да се није увео стечај, акумулирали би се дугови, кадар би отишао и болница би била затворена. Истакао је да је реструктурирање неприхватљиво јер би то значило повратак Атлас групе у болницу.
-То је био циљ, да се затвори болница и никада више не отвори. зато се данас чују приче против увођења стечаја. И није тачно да се имовина не може издавати док је под стечајем. Постоје рјешења која можемо заједно да искристалишемо и пошаљемо их министарствима да се коначно нађе рјешење јер немамо времена да се створе услови. Услови су стекли и мора се дјеловати хитно да се заштити болница Мељине, казао је Катић.
Закључке са сједнице СОХН предочио је предсједник Скупштине Иван Отовић и подсјетио да је рок већ истекао.
– Приморани смо да реагујемо како смо најавили и да изађемо на улицу и блокирамо Гранични прелаз Дебели бријег који је изузетно фреквентан. Од вас тражимо одговоре и подршку, болница не може више чекати, казао је Отовић.
Милош Меденица, представник министарства финансија је казао да се Влада интензивно бави овим проблемом те да ће када се стекну законски услови имати брзу реакцију. Наводи да је Болница у систему јавног здравства кроз уговоре са Фондом те да је интенција враћање болнице у државно власништво. За то, како је рекао, морају да сачекају завршетак процеса, барем два која су кључна и која се воде пред Привредним судом у Подгорици.
