Клуб лијечених алкохоличара „Здрваље“, који функционише као савјетовалиште за болести зависности, обиљежава шест година рада. За то вријеме кроз процес лијечења прошло је око 30 пацијената, од чега више од пола успјешно одржава апстиненцију.
Како је на конференцији за новинаре казао примаријус неуропсихијатар и неуролог др Златко Стојовић, у нашој средини алкохолизам још увијек није прихвaћен као болест. У савјетовалишту користе социо-терапијске методе лијечења, јер је циљ лијечења одржавање апстиненције.
– Настојали смо да алкохолизам третирамо у некој врсти продуженог лијечења, након амбулантског. Укључујемо те лијечене људе у наше удружење и на тој основи имамо социо-терапијско клуб, који смо основали и који данас слави шестогодишњицу – наводи он.
Лијечење се спроводи путем самопомоћи, али и кроз узајамну помоћ унутар групе лијечених алкохоличара, чланова клуба, размјеном искустава.
– Лијечење у клубу траје три до пет година, јер није лако промијенити стил живота алкохоличара, како би се он прилагодио начину живота без алкохола, да не одлази у такво друштво и да промјени то зависничко понашање, са породицом и околином у којој живи – казао је Стојовић.
Информисао је да се жене алкохоличари ријетко одлучују на лијечење у оваквим клубовима, те да је проценат алкохоличарки у нашем друштву између 3% и 5%, али да се много више њих бори са бихевијоралним болестима зависности, попут неконтролисаног коришћења интернета.
Академик проф. др Борислав Ђукановић иницирао је истраживање бихевијоралних и болести завиности од психоактивних супстанци, које је показало да је у највећем проценту анкетираних присутна патолошка везаност за партнера. Узорак је чинило 3000 испитаних у Србији и око 1500 у Црној Гори.
– Обично се сматра да је зависност од љубавног партнера одраз претјеране емоционалне везаности. То је заправо израз једне карикатуралне форме љубави, да желимо да посједујемо партнера по оној народно изреци „или мој, или црне земље“. То нема никакве везе са љубављу – истакао је он.
Ђукановић информише да је зависност од посла једна од савремених бихевијоралних болести, која је много чешћа и озбиљнија, јер та врста завиности није само презаузетост, већ перманентна напетост.
– Код свих, и бихевијоралних и зависности од психоактивних супстанци, највише симптома испољава се на социјалном плану. Личност се мијења и губи се критичности и увид у властито понашање – навео је Ђукановић.
Предсјендик УО Ранко Кишић казао је да је Клуб добио понуду за учешће на међунароном конгресу у Поречу, али да су због пандемије руководиоци били спријечени да присуствују. Он је позвао грађане који имају проблема са болестима зависности да се јаве у просторије Клуба у Мељинама, у згради Нови центар (некадашњи „Првоборац“).
Обиљежавању годишњице испред локалне управе присуствовао је секретар за друштвене дјелатности и међународну сарадњу, Василије Ћуковић.
