Плакета за издавачки подухват године 20. Трга од књиге додијељена је монографији „Под окриљем Светог Николе и Светог Влаха: поморско право у Котору и Дубровнику по одредбама њихових статута“, ауторке Мирјане М. Благојевић, издавача ХЕРАеду из Београда и Друштва за културни развој БАУО из Петровца на мору.
-Ријеч је о историјско-правној и културолошкој студији која је истраживачки веома утемељено и одговорно пратила развој поморског права у Котору и Дубровнику током средњег и новог вијека. Анализирајући развој поморског саобраћаја и трговине преко правних института, студија расвјетљава друштвени живот и културолошке токове ова два поморска града. Ауторка се вјешто користила историјском и упоредном методом зналачки поткрепљеном документованом научном грађом. Упркос научној строгости, књига је написана пријемчивим стилом за широк читалачки круг. У сваком смислу ово дјело задовољило је високе стандарде професионалног издаваштва, наведено је у образложењу трочланог жирија у чијем саставу су: Воислав Булатовић предсједник жирија и чланови Вишња Косовић и мр Ђорђе Малавразић.
Плакету за најбољу едицију добила је Јавна установа Библиотека за слијепе Црне Горе за серију издања под називом “Црна Гора”.
-Избор аудио књига у овој едицији – од антологијских издања посвећених црногорским тужбалицама, па анегдотама, преко наслова: “Благоверна Јелена Балшић” Маје Недељковић, “Црногорске принцезе” Исидоре Бјелице или “Дукљанска земља” Душана Ђуровића, до наслова чија је тема Његош: “Владар који није смео да воли – Његош и жене”, “Седам Његошевих сахрана” – промишљен је и представља целину која, овако отворено постављена, чека нове наслове у мисији којој је дух времена отворио још један портал – онај глобалне корисности, наведено је између осталог у образложењу.
Књига “Ухвати звјезду падалицу” Босиљке Пушић, у издању “Ободско слово” из Подгорице и “Штампар Макарије” из Београда, једногласном одлуком жирија проглашена је најбољом дјечијом књигом сајма.
По њиховој оцјени, двадесетак ликова, у овој умјешно написаној књизи, својим каузалним везама по хоризонтали и вертикали, временској или просторној, граде мозаик којим може бити поплочан живот било кога од нас.
-Тај мозаик повезују двије велике теме – тему љубави и ону сталну потрага за властитим идентитетом. Управо теме са којима се, врло често на конфликтан начин, суочавамо на степеништу преко којег морамо да закорачимо како бисмо ушли у свет одраслих. Но, да ли је то заиста прелазак са друге стране ограде или је то тек другачији угао гледања на велика питања љубави и идентитета дилема је коју ауторица дискретно, из другог плана, ставља у средиште текста, навео је трочлани жири.
Плакетом за Најљепшу књигу Међународног сајма књига у Херцег Новом жири једногласно награђује издање Општинске јавне установе „Музеји“ Котор чија књига под насловом „Которске легендице“ помјера границе у домену овдашњих издања за дјецу и потврђује значај тимског рада у издаваштву.
Текст је приредила Милка Колунџић, а илустрације урадила Ана Родић. На дјеци близак начин књига представља легенде овог краја и деликатно појашњава што је то нематеријална културна баштина и истиче њену разлику у односу на материјалну. Неке од легенди укључених у ово издање су заштићено културно добро Црне Горе (попут Легенде о настанку Котора, Легенде о Тре сореле и Легенде о љубави Катице Калфић и француског војника).
У завршници овогодишњег Трга од књиге представљена је књига Весне Капор “Небо, тако дубоко: писма за Тару”, која је добитник награде Меша Селимовић.
Како је за РТХН истакала ауторка ово је књига фикције написана с једне стране у облику писама е, а са друге то је једна врста дијалога са дјевојком Таром Сеницом која је напустила овај свијет.
-За мене је ово било велико искушење написати књигу о ствартном животу , о људима које волим и познајем, писати о њиховом болу, начину преовлађивања бола, истовремено писати о свијету и о томе како се данас понашамо према губитку, смислу живота. Било је тешко и жељела сам да извучем есенцију бола, једну врсту разумјевања бола без класичне фабуле.
Фокусирала сам се, како истиче Капор, на ликове четири приповједачка гласа који причају своју причу о Тари, сјећају се и на крају је све испало и тешко и лијепо ако може да се каже.
- Књига је заиста лијепо прихваћена и људи је читају. Испала једна врста великог саосјећања са другим, објашњава Капор која је први пут учествовала на сајму.
О књизи је осим ауторке говорио Младен Весковић, књижевни критичар.
