Често оно што нам се дешава, објасни реченица која некако неочекивано изрони из мора давно прочитаног, записаног а онда заборављеног. Како нам је прољеће све ближе, сјетимо се мисли да нема зиме која траје заувијек, нити прољећа које прескаче свој ред. Ваљда то важи и за све невоље са којима се суочавамо. Помислимо онда како је „стрпљење горко али су му плодови слатки“ и невољно ипак узимамо маску да с њом кренемо у нови дан вјерујући да може помоћи да заштитимо и себе и оне око себе. Испод ње сачувајмо осмијех, добре ријечи и наду да ће и ово брзо проћи. И још нешто, нигдје, у било којем гради на свијету, то није лакше као у граду дјетињства у коме нас, учини се понекад, и море, ма колико било бескрајно препознаје. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
