„Херцегов вијенац“ исплели су синоћ бираном поезијом Бећир Вуковић, Милица Краљ, Вишња Косовић, Јован Вучуровић, Милун Ђурђевац и Теодора Ковач на књижевној вечери одржаној у кући Ива Андрића. Уз стихове, објелодањена је и идеја да пјеснички сусрети буду још една манифестација која ће се одржавати у Херцег Новом, граду писаца и умјетника.
Бројне су дефиниције поезије, али је најснажнија она да је „поезија најљепши атом свијета“ коју је изрекла пјесникиња Исидора Секулић, казала је у уводном дијелу Милица Краљ, књижевница, потпредсједница УКЦГ и уредница Књижевне трибине Ријеч УКЦГ.
– И ко зна колико дефиниција поезије постоји, јер сваки пјесник има свој унутрашњи императив и интуитивно или инстиктивно осјећање тог најљепшег атома на свијету, казала је Краљ.
Истакла је да је част бити и говорити поезију у посвећеном простору какав је кућа Ива Андрића, које је светилиште књижевности и овог пута мјесто гдје су се окупили чланови Удружења књижевника Црне Горе (УКЦГ).
– Пјесме које смо говорили крећу се од традиционалног до постмодернистичког израза. Сви покрети теорије књижевности нашли су одраз у пјесмама које су прочитане. За овакве вечери сви ми бирамо пјесме које могу наћи одраз код слушалаца и које су у дослуху са публиком која долази да нас чује, јер она је један од главних судионика, она и слуша и промишља и оцјењује шта смо ми то рекли, казала је Краљ.
Подсјетила је и да се јуче навршило 38 година од смрти великог пјесника и писца Бранка Ћопића.
– То је један од највољенијих, најтиражнијих пјесника, онај који је био занесени дјечак у башти сљезове боје, којем је Андрић помогао у тренутку када су га прогонили због јеретичке приче. Тада му је рекао „Пиши романе, а не приче, јер романе ионако нико не чита“, подсјетила је Краљ.
Све што изговарамо су ријечи, а пјесничка је однос како оне између себе функционишу и какву слику стварају, казао је Бећир Вуковић, предсједник Друштва српских пјесника и писаца Црне Горе и Херцеговине, члан УКЦГ и Покрета пјесника свијета.
– Она је као „златник који представља своју вриједност” што би рекао Пол Гомери (Jean Pol Gomerieux), дакле не као новчић који тражи покриће, већ златник. Ту је најважнији однос ријечи и стварање слика, онда мајстори праве своја дјела. То је радио Стеван Раичковић, који је такође био ваш суграђанин, као и многи други који су овдје стварали, казао је Вуковић.
Истакао је да је као члан Покрета пјесника свијета, много путовао, а да је његова идеја да град писаца добије и манифестацију сусрета пјесника.
– Центар тог покрета је у француском граду Сету који је на обали Средоземног мора, а који је сличан Херцег Новом. Зашто и Херцег Нови, попут Сета да не би добио и манифестацију пјесничких сусрета, казао је Вуковић.
Јован Вучуровић, књижевник, новинар и политичар, говорио је поезију сабрану у својој књизи.
– Ради се о књизи која је сублимација нечега што сам радио претходних 25 година, коју сам и објавио на наговор Бећира, иницијатора вечери пјесника у Херцег Новом. Надам се да ће убрзо изаћи и друга књига, само да не претјерамо у том темпу. Мислим да у Херцег Новом, граду пјесника, поред низа манифестација постоји простор за оне које ће бити попут ове вечери јер поезија не може лако замријети па каква год времена била и у Црној Гори и у свијету. Желим да охрабрим и организаторе и иницијаторе ове манифестације да наставимо и наредне године, казао је Вучуровић.
