ЦИЈЕНА БРАШНА ПОРАСЛА ЗА 25%, ПЕКАРИ ТРАЖЕ УВОЂЕЊЕ НУЛТЕ СТОПЕ ПДВ-А НА ХЛЕБ

На сједници Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије у Привредној комори Црне Горе, привредници су затражили да се размотри увођење нулте стопе ПДВ-а на хлеб, како би се значајније умањиле цијене, а тиме допринијело одрживости пекарске производње, саопштено је након сједнице.

Представник индустријских пекара Дамир Папић је казао да минимална произвођачка цијена основне врсте векне хлеба са новим цијенама брашна и другим трошковима производње не може бити нижа од 64 цента, док би препоручена малопродајна цијена била 80 центи.

Од почетка ове године, како наводи Папић, цијена брашна порасла је за више од 25%, односно са 400 еура на 520-530 еура, те да по најновијим информацијама она данас на домаћем тржишту износи 700 еура по тони са ПДВ-ом. Додатни проблем представља и блокада извоза роба из Србије.

Навео је да поред цијена брашна, на њихово пословање значајно утичу и високе цијене енергената који поскупљују транспорт и логистику.

Бранко Пејовић, Зрножит, указао је да је цијена свињског и пилећег меса на тржишту за последњих седам дана порасла за 60%. Он је предложио да се за свињско месо изједначи улазни и излазни ПДВ на 7%, што би створило могућност да се цијене прерађевина у Црној Гори задрже на садашњем нивоу.

Небојша Величковић, државни секретар у Министарству пољопривреде казао је да су прошле године реаговали и у мјери могућег нашли рјешење да се субвенционише производња цјелокупног јата живинског меса са 100%, а свињског са 60%.

Распарава о актуелној ситуацији услиједила је након што је секретарка Одбора пољопривреде и прехрамбене индустрије Лидија Рмуш презентовала Информацију о пословању у сектору у 2021. години.

Она је истакла да код субјеката из области пољопривреде и производње хране у претходном двогододишњем периоду није било застоја у обављању дјелатности, али се ипак утицај пандемије одразио на резултате њиховог пословања као што су: смањење продуктивности, недостатак финансијских средстава, отежана ликвидност и друго.

– Предстоје нам велики изазови и привредници морају да раде на конкурентности и повезивању, а посебно је важно синергијско дјеловање трговине, пољопривреде и туризма – казала је Рмуш, додајући да је ситуација додатно усложњена ратом у Украјини.

Према њеним ријечима, домаћи производи такође морају заузети значајније мјесто у трговачким ланцима уз видљивије позиционирање, као и у туристичкој понуди, те да је потребно јако повезивања свих учесника у промету кроз наставак реализације заједничких пројеката као што су “Купујмо домаће” и “Домаћи укуси”.

Представници ресорног Министарства, државни секретар Величковић, начелник Дирекције за сточарство Ранко Богавац и Милица Вукчевић презентовали су током сједнице Агробуџет за 2022. годину, вриједан 50,9 милиона еура. Издвајања из националног буџета чине 35,9 милиона еура што је за 33% више у односу на претходну годину односно 47% више у односу на 2020. годину.

Агробуџет за 2022. годину је развојни и подржани су сви сектори. Све мјере подршке опредијељене пољопривредним произвођачима увећане су од 10% до 30% у односу на претходну годину чиме ће се директно допринијети унапређењу примарне производње . На крају сједнице усвојен је План рада Одбора пољопривреде и прехрамбене индустрије за 2022. годину.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here