Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе укључен је у конкретне међународне научно-истраживачке пројекте, који доприносе процесу европских интеграција. Нафтна истраживања у подморју Црне Горе немају утицаја на животну средину.
Стварање базе података о управљању и приступ знањима о морским еко-системима су циљеви заједничких пројеката, казала је виша научна сарадница др Данијела Јоксимовић у емисији Минути за науку:
– Тиме се ствара добра основа за провођење Оквирне директиве о морској стратегији (ODMS) и Медитеранског акцијског програма (UNEP/MAP ) протоколу у Јадранско-јонској регији. С обзиром да Црна Гора тек треба да приступи имплемантацији ове морске директиве, веома је важно да сви правилници треба да буду усаглашени са европским директивама, казала је Јоксимовић.
Пројекат Адрион Хармониа (ADRION HarmoNIA) спровео је мултидисциплинарни тим састављен од регионалних власти и истраживачких института из шест земаља (Италија, Словенија, Хрватска, Црна Гора, Албанија и Грчка) које излазе на Јадранско и Јонско море. Главни партнер пројекта је Национални институт за океанографију и експерименталну геофизику из Трста ( Istituto Nazionale di Oceanografia e Geofisica Sperimentale, OGS). Циљ је да се размјене знања за очување Јадранског и Јонског мора.
-Главни резултати пројекта су да су направљене три методолошке смјернице, које су се односиле на хармонизацију мониторинга, загађујућих материја у мору, размјена поступака контроле квалитета података. Једна од њих се односила на хармонизацију процеса утицаја на животну средину приликом инсталација нафтних платформи и евентуалног испуштања произведене воде.
У оквиру пројеката су направљене и двије стратегије, које су од изузетног значаја, посебно за Црну Гору, која би требало да приступи реализацији Морске директиве. Она се односи на усклађеност и процјену загађујућих материја у морској средини Јадранско-јонске регије, као и заједничка стратегија за процјену ризика усљед дисперзије загађујућих материја из различитих извора загађења у цијелој Јадранско – јонској регији. Наш мото да знање које смо имали приликом прикупљању, организовању, анализи података дође до доносиоца одлуке, који би требало да реализују на основу свих података које смо током пројекта остварили, навела је Јоксимовић.
Доносиоц одлуке, конкретно, у овом случају су Министарство екологије, просторног планирања и изградње, заједно са Агенцијом за заштиту животне средине Црне Горе.
Пројекат има значај у контексту истраживања и производње угљоводоника.
– За конкретна истраживања које се тренутно раде у Црној Гори , за хемисјки дио одговоран је Центар за екотоксиколошка испитавања, Инситут у сарадњи са њима ради микробиолошке аналазе. Нису још увијек пронађени извори угљоводоника, тако да микробиолошке анализе апсолутно показују да нема присуство ни једне врсте бактерија, оцијенила је др Данијела Јоксимовић.
Она додаје да компаније, које истражују подморје Црне Горе веома одговорно то раде.
-Тамо је тим разних институција, истраживача, које раде у сагласности са свим протоколима и воде рачуна о одговарајућим параметрима. Ми смо радили евентуално да се утврди да ли приликом извођења свих радова у тим блоковима на нафтним платформама долази до промjeна неких параметара у квалитету воде.
Што се тиче истраживања које спроводи микробилошка лабораторија Института за биологију мора, може се закључити да се не види било какав утицај на живи свијет у мору, каже др Данијела Јоксимовић.
Земљама кандидатима за чланство у ЕУ веома је значајно искуство држава чланица у различитим областима, као што је заштита животне средине, мониторинг и очување екосистема мора.
Институт за биологију мора има одличну сарадњу са сличним институцијама у Хрватској, Словенији, Албанији , што је природно с обзиром да дијеле исту Јадранску обалу и баве се сродним научним истраживањима.
У току је пета фаза пројекта (EMODnet Chemistry 5) које се финансира од: EC- DG MARE, која има за циљ прикупљање хемијских података (параметара) везаних за морску средину, стварање инфраструктуре управљања и приступа подацима, метаподацима и производима података, као подршка поморској привреди за потребе заштите животне средине морских региона. Одабир параметара и области на које се односе усклађен је са захтјевима Оквирне директиве Морске стратегије (MSFD ЕU) Eвропске уније.
У сарадњи са Интернационалном агенцијом за атомску енергију, други је циклус пројекта, који се односи за побољшање управљања обалним подручјем на Јадранском, Црном и Аралском мору, коришћењем нуклеарних и других аналитичких техника.
– Пројекат обухвата велики број аналитичких лабораторија, који учествују у упредним истраживањима. Све је циљ да се на основу базе података покрене иницијатива за прављење Европског атласа седимената, да се види параметри који су подаци и на тај начин да се задовоље високи стандарди контроле квалитета, када је у питању седимент.
У пројекат, који финансира Центар за атомску енергију из Беча, укључено је 20 земаља: Црна Гора, Хрватска, Албанија, Грчка, Азербејџан, Украјина, Русија, Турска , односно, све земље које имају излаз на Јадранско, Турско и Аралско море. Друга фаза пројекта почела је 2020. године а заврештак ће због пандемије корона вируса бити одгођен за годину, двије, наводи Данијела Јоксимовић.
Она најављује да ће се наредне јесени уприличити крстарење Јадранским и Јонским морем, гдје ће узорковати дубоки седимент на дубини од 1000 метара и бавити се датирањем седимента, у којој фази и у којем периоду је дошло до геолошког карактера и антрополошког загађења.
– Ми смо у првом циклусу до 2020. године имали крстарење испред Мамуле (острва Ластавица) и узорковали седимент на 170 метара и одредили категорије за поједине метале, којег су геолошког карактера. Узорак седимента је имао параметре вриједности геолошке и анрополошке да се може одредити неколико стотина година уназад. Стручњаци ће радити са институцијама из Турске и Грчке, објашњава др Данијела Јоксомовић.
Надају да ће доћи до квалитетних података.
– У мору код острва Ластавица на улазу у Бококоторски залив бавили смо се одређивањем контаминаната. Оно што је недоумица имамо повећану контаминацију мангана, у том дубоком седименту и зато су потребна сва даља истраживања да би утврили поријекло његове концентрације. Ријеч је о дубоком седименту што се дешавало деценијама, стотинама година уназад и није повезано са скорашњим дешавањима, навела је она.
Лабораторија ИБМ за хемију бави се истраживањима, хемијским анализама морске воде, седимента и биолошког материјала.
– Осим хемијских анализа велки значај има биомониторинг, као одговор организама на загађење, праћење биохемијских, морфолишких, физиолошких и патолошких промјена код јединки. Анализом свих параметара пружа се могућност процјене дуготрајне дистрибуције и покретљивости свих ових полутаната у седименту и билошком материјалу на еко-систем испитиваног подручја. Обично се бавимо истраживањем ширег подручја Јужног Јадрана, укључјујући епи-континентални појас. Уз подршку међународних пројеката, такође, истраживања су фокусирана на подручје територијалног мора Црне Горе, истиче она.
У морској води одређују садржаја нутринијената, нитрата, азота, фосфата, амонијум-јона , уз праћење температуре и концетрације кисеоника и хлорофила, као основних парематара. Попут високосензитивних техника, стетоскопских метода раде одређивања степена контаминације тешких метала и садржај одређених полутаната. Сваки елемент има свој степен контаминације, некад више – мање. док се врло ријетко дешава да на одређеним локацијама буде степен преко 3 или 4 јединице, што узказује на присутан степен контаминације одређеним загађењима. Треба да се води рачуна о испуштању отпадних вода и других полутаната у море. Не можемо да издвојимо ни једну локацију да се каже, да је загађена, то су промјенљиве категорије. На квалитет подручја утичу и присутни биолошки параметри.
У Боки Которској, квалитет морске воде на основу свих наших истраживања ради се кроз мониторинге, пројектима истраживања, међународне пројекте, дешава да вода буде другог квалитета, што је тренутно стање. Уколико се деси да нешто испадне из прве категорије, истраживања се понављају. Квалитет воде је углавном прве категорије. До сада дуготрајнијих посљедица није било, оцјењује Данијела Јоксимовић.
Она објашњава да риба и плодови мора, који се конзумирају, су предмет фитосанитарног надзора:
-Оно што могу да кажем са научне тачке, да би имало било какве штетне посљедице за људски организам, човјек би требало да уноси сваког дана 10 кг рибе и морских плодова, што је немогућа мисија, сматра др Јоксимовић, додајући да дефинитивно не може бити посљедица од конзумирања морских плодова из нашег мора, сем оних позитивних нутритивних вриједности од те врсте здраве хране на нашим трпезама.
фото: Институт за биологију мора УЦГ
