У организацији ОБНОРА 1941-1945 представници општина Херцег Нови, Kотор и Тиват данас су положили вијенце на спомен обиљежје у Липцима поводом 79 година од погибије деветорице истакнутих и храбрих припадника партизанских јединица Приморског и Орјенског батаљона: Николе Шабановића (1913-1943), Сима Сијерковића (1915-1943), Лазара (1900-1943) и Душана (1906-1943) Самарџића, Марка Попиводе (1912-1943), Паска (1912-1943) и Обрада Дабовића (1918-1943) ,Вука (1914-1943) и Саве Бећира (1922-1943). Они су стријељани од стране италијанских фашиста 11. и 14. фебруара 1943. године у Липцима.
У име организатора о овом датуму и догађајима, који су претходили стријељању родољуба, говорио је Зоран Шабановић, члан ОБНОР-а 1941-1945 Херцег Нови и члан породице страдалог Николе Шабановића:
– Овај догађај нас подсјећа на тужну прошлост нашег краја, на трагичне дане умирања и јуначког пркоса наших предака, родољубља, који се не хтједоше ставити у ланце италијанског окупатора. Било је то вријеме тешких одмазди италијанског окупатора према устаницима у Боки Которској, као што је 21. јануар 1943. године, када је уз помоћ домаћих издајника, ликвидирано руководство Мјесног комитета КПЈ за Херцег Нови, а мало затим и други илегалци , чиме је обезглављен народноослободилачки покрет у овом дијелу Боке. Изрицањем 57 смртних и 22 временске казне устаницима од судског вијећа специјалног суда за Далмацију у процесима од 5. до 9. фебруара 1943. године у Котору, запечаћена је судбина језгра устаничког покрета у овом дијелу тадашње которске провинције, навео је Шабановић.
Oн је описујући и посљедње часове живота страдалих родољуба, он прича:
– Овом приликом пјесма се разлегла затвором у Котору са дирљивим растанком уз сватовску пјесму; „Пођосмо ли, пођосмо“. Остали су затвореници поздравили ријечима „Здраво другови, држите се!“.Њих деветорицу повезаним ланцима , чамцима которске полиције доведоше до мула у Липцима. Гледали су очи у очи са крвницима мусолинијевим фашистима и припадницима домаћих издајника. Добациваше им: Издајници, платићете нашу крв, а један од деветорице прозвао је свог рођака у стрељачком строју: Пази рођаче да не промашиш!
Одјекнуо је плотун дуж сунчане Боке, чу се далеко и дан-данас га чујемо!
Eвоцирањем успомена на спомен обиљежју у Липцима, поручено је да се Бока са пијететом сјећа својих јунака.
