Преминуо је истакнути инжењер др Јово Мандић, рођен 1930. године у Херцег Новом.
На лик и дјело др Јова Мандића подсјетили су из херцегновског предузећа Водовод и канализација.
Др Мандић је студирао на Електротехничком факултету у Љубљани, дипломирао у Београду, а докторирао у Сарајеву.
Након радног мјеста техничког директора у Електрипривреди БиХ, прешао је да ради за сарајевски „Енергоинвест“, који је у то вријеме био југословенски, али и свјетски привредни гигант са 50.000 запослених и једно од најјачих предузећа за област електро и хидропривреде у свијету, са пословима, разгранатим готово на свим континентима. Др Мандић је 1980. године, с породицом отишао у САД. У Њујорку је четири године био ангажован на пословима „Енергоинвестовог“ представника. Од 1986. године био је предсједник Управног одбора „Енергоинвеста“ и на тој функцији остао до 1991. године. У исто вријеме је био и професор на Електротехничком факултету.
Вјероватно бисмо и данас кубурили с количином воде у нашем систему, или били крајње подређени Регионалном водоводу Црногорско приморје, да није било сјајног ума др Јова Мандића. У то вријеме, седамдесетих година 20. вијека, Новљанин, инжењер електротехнике, др Јово Мандић, био је технички директор електропривреде Босне и Херцеговине. Један од најважнијих задатака, била му је брига за систем хидроелектрана на Требишњици, које чине ХЕ „Требиње“ (изграђена 1965.године) и ХЕ „ Дубровник“ на Плату (изграђена 1968.године). Херцегновске муке с водом су га озбиљно дотицале и размишљао је о начину рјешавања проблема. Његово знање, инжењерски ауторитет, велико искуство које је имао у домену електротехничких система, те повезивање са политичким врхом тадашњих република БиХ и Црном Гором, омогућили су му да га саслушају политичари и да се његова идеја реализује, те да Херцег Нови добије сталан доток воде, прикључењем на систем ХЕТ-а.
С почецима рата на подручју бивше СФРЈ, 1991. године, вратио се у Америку, у Пенсилванију. Љубав ка Херцег Новом, производила је све већу носталгију, па је по пола године, са супругом проводио у родном граду, а преосталу половину у САД. И тако су живјели све до 2010. године, кад је одлучио да се са супругом потпуно настани у Херцег Новом. У то вријеме, које се још увијек звало социјалистичком изградњом, електроенергетски системи су грађени готово муњевитом брзином у поређењу са данашњим инвестицијама сличног или мањег ранга. Основа за довођење воде у Херцег Нови је хидротехнички тунел дужине 16,2 км из Поповог поља до Плата.
Интересантно је, да је захваљујући предузимљивости др Мандића у Херцег Нови доведена и електрична енергија из Херцеговине, из Требиња. Далековод из Требиња долази до трафо станице на Подима.
Годинама смо у Херцег Новом били корисници система електроснабдијевања, само из овог система.
Довођење електроснабдијевања из Требиња, услиједило је након довођења воде у Херцег Нови.
Др Јово Мандић, је током своје дугогодишње, успјешне каријере, био добитник бројних награда и признања за рад из домена електротехнике. Посљедње признање му је уручено 2017. године, од стране босанскохерцеговачког Комитета Међународног вијећа за велике електричне системе (CIGRE). Тада му је додијељено признање за животно дјело, које је примио заједно са колегама Фрањом Блумом, проф. Др. Рефиком Карабдићем (постхумно проф. Фрањом Божутом), као захвалност за значајан допринос унапређењу, стицању и размјени знања и искустава у области електроенегетике.
