Православни вјерници сутра обиљежавају Светог Саву, школску славу.
Црквена општина Топаљско-Херцегновска организује прославу у част првог српског просвјетитеља и архиепископа Светог Саве. У Цркви Светог Саве на Савини, биће уприличена вечерња служба у 17 часова.
Сутра, на Савидан, 27. јануара, такође, у Цркви Св. Саве изнад Манастира Савина, биће служена Саборна литургија, са почетком у 8:30. У наставку ће бити одржан Програм дјеце са вјеронауке, рецитал и наступ хора Св. Сава.
-Светосавској академији сутра вече у Дворани Парк, присуствоваће Митрополит Црногорско-приморски Јоаникије, који ће бесједити. Академија ће почети у 19 часова. Свети Сава као први српски просвјетљитељ је значајан и дубоко укоријењен у црквено-народној традицији нашег народа, казао је за РТХН свештеник Зоран Миљанић.
СПКД „Просвјета“ објавило је резултате литерарног конкурса у част Светог Саве, за ученике основних школа у Боки, на теме „Знам ко је био Свети Сава“ и „За љубав нашем светитељу Сави“. Жири је за најбоље одабрао један прозни и три поетска рада, а на Светосавској академији ће бити уручена и повеља за животно дјело васпитачици Мири Фемић.
Трочлани жири у саставу: књижевник, професор књижевности Никола Маловић, књижевница Снежана Вукићевић Чворо и пјесникиња, професорица књижевности Теодора Ковач, вредновао је 46 прозних и поетских радова.
-Најбољи прозни рад написала је Дарија Губеринић, ученица осмог разреда ОШ „Вељко Дробњаковић“ из Рисна, освојивши максималан број поена – 15. Ни један други рад није добио толико поена, па је жири одлучио да се ове године неће додјелити награда за друго и треће мјесто.
Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Већ у петнаестој години отац му је предао на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима.
Међутим, тежећи савршенијем животу, млади Растко је напустио родитељски дом и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години примио је монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се, пошто је предао престо сину Стефану. Kао монах Симеон, придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопеду, чији су постали велики добротвори.
Они, затим, обновише напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник духовности, просвјете и културе.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа.
Године 1234. Свети Сава креће на своје друго путовање у Свету Земљу.
Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је на ломачи спалиo Савине свете мошти. Сада, управо на мјесту на коме су спаљене његове свете мошти, довршава се на Балкану највећи Спомен-храм Светог Саве.
Свети Саво се прославља као велики ктитор, задужбинар, али највише као оснивач Српске аутокефалне Жичке архиепископије, у оквиру које је основао Зетску епископију, која је касније постала митрополија, а из ње израсла данашња Митрополија црногорско-приморска.
Осам вјекова плодова које је дала Митрополија црногорско-приморска у оквиру Српске православне цркве, може се спознати и колики је значај дјела Светога Саве.
