БОКА НИЈЕ УВРШТЕНА У ЗАШТИЋЕНА МОРСКА ПОДРУЧЈА: НЕСТАЈУ СТАНИШТА И ВРСТЕ

Фото: ЦИНЦГ

Један од најважнијих биодиверзитета је подморје у заливу Боке Которске, али га Влада Црне Горе ове године није обухватила планом заштићених морских подручја (ЗМП). Ипак, за Боку, која је одабрана као пилот подручје, биће урађен локални план интегралног управљања. Са друге стране, стручњаци сматрају да има довољно правила и прописа, али да се мало шта спроводи у дјело.

-Подморје Боке је јединствено, не само за Јадран, већ за цијело Средоземље, због мора са којим се мијешају токови надземних и подземних слатких вода, а све у полу-затвореном заливу. Уколико се нешто под хитно не уради, залив је на путу губитка станишта и врста без повратка, казао је у разговору за Центар за истраживачко новинарство Црне Горе Еђидио Траинито, италијански експерт за биологију мора, који је истраживао подморја широм свијета.

Чак 20 најугроженијих врста Средоземља, као и шест врста приоритетних станишта Европске директиве о стаништима, налази се у заливу. Бока је и од изузетне важности за узгој сардина и инћуна, приоритетних врста Медитеранске комисије за генерални риболов. Према студији из 2013. године, залив испуњава биолошке критеријуме да постане дио листе Барселонске конвенције под називом: Специјално заштићена подручја од значаја за Средоземље. Први неопходан корак за листу је да националне влада прво локалитет прогласе за ЗМП.

Из надлежног Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма, сматрају да када је Бока у питању, нема аргумената за такву заштиту, те да су најдрагоцјеније локације на црногорском приморју већ препознате и проглашене заштићеним морским подручјима.

-Највећи дио подморја залива, у биолошком смислу, чине врстама сиромашни теригени муљеви. Ако бисмо га поредили са копненим стаништима, онда би то одговарало пустињама. Ова станишта су важна, али из угла заштите, нису приоритетна, тврди за ЦИН-ЦГ Данило Мрдак, државни секретар.

У биолошком смислу, аргументи против заштите залива не постоје, тврди Весна Мачић, биолог Института за биологију мора из Котора.

-Незнање или, прије бих рекла, велики економски интерес на малом подручју чине заштиту веома изазовном, али никако мање важном. Разлози због којих залив није заштићен искључиво су политичке природе, каже она.

Више истраживања доказало је да су бројна вриједна станишта и врсте у заливу, у процесу регресије, односно смањења површине или бројности. То је случај са коралним стаништима, која на цијелом Медитерану нестају великом брзином, махом због климатских промјена и људског притиска.

-Према Европској директиви о стаништима, корална станишта су не само заштићена, него и приоритетна, што значи да је наша обавеза да их штитимо као очи у глави, објашњава Мачић.

Недовољно је заштићен и златни корал, који је највреднији у заливу, јер га у истом обиму на свијету има само још на Канарским острвима. Према Траиниту, било би неопходно да локација са златним коралом буде природни резерват, такозвана “no-take” зона, доступна само научницима за истраживања.

Влада Црне Горе је на иницијативу Института за биологију мора, препознала значај златног корала и успоставила режим превентивне заштите на мјестима Сопот и Дражин Врт, оградивши те локалитете бовама.

Да то није довољно јер “море није копно па да се преграђивањем елиминишу негативни ефекти, поготово у заливу, гдје су утицаји загађења знатно већи него на отвореном мору“ мишљења је Мачић. Она сматра да би само златни корал био довољан разлог да се заштити цијели залив. Ту су и многи други разлози – љековито блато у Игалу, те ријетке и заштићене врсте и станишта, попут морских трава као што су Posidonia oceanica, Cumodocea nodosa, Zostera noltei, које су последњих година у великој регресији, махом због насипања обале и изградње понти.

Додаје да постоје и други локалитети гдје је заштита станишта неопходна, попут подморја око острва Госпа од Шкрпјела и Свети Ђорђе, Свети Марко, локације Стрп, Свети Стасије, Госпа од Анђела, Турски рт, Света Недјеља.

-На свакој од ових локација у заливу откривено је најмање 20 до 50 врста које су заштићене или угрожене, а што је најважније – повлачење једне врсте изазива читав низ ланчаних посљедица, каже Мачићева.

НОВИ ПРЈЕКАТ ЗА БОКУ

Државна ревизорска институција (ДРИ) бави се питањем могућих опасности по Боку од загађења уљима и штетним тварима која се испуштају из бродова, а како су објавили, од 2012. године нису рађена истраживања штетних притисака на залив.

-Министарство ће у наредном периоду радити на томе да у складу са препорукама ДРИ смањи степен ризика од загађења у Боко Которском заливу, објаснила је Ивана Стојановић, руководилац Дирекције за интегрално управљање морским и копненим еко-системима МЕППУ-а.

Она је објаснила да ће препоруке ДРИ бити третиране у новом пројекту Министарства, који финансира Програм за животну средину Уједињених нација, у сарадњи са Пап-Рак-ом, регионалним центром Барселонске конвенције у Хрватској.

-Током овог програма направиће се локални план интегралног управљања за подручје Боке. Залив је изабран за пилот подручје, управо због свих својих одлика и бројних притисака. Акценат ће бити на интеграцији мјера адаптације на климатске промјене у план, али ће и све друго бити узето у обзир, тврди Стојановићева.

Такви су пројекти позитивна ствар, али они не воде потпуној заштити подморја Боке, истичу стручњаци. Бројни слични пројекти нису годинама доносили резултате када је заштита црногорског подморја у питању.

-Постоје већ утврђене приоритетне препоруке за залив, почев од регулације отпадних вода, броја крузера, дефинисања мјеста за сидриште и јахте, веће контроле свих тих пловила, итд. Ове препоруке су већ на више мјеста наведене и појашњене, али не видим да се ишта на томе ради, каже Мачићева.

На овом простору људи схватају да треба штитити културно-историјско благо, али нису свјесни да имају подједнако вриједно благо под водом, казао је Траинито.

-Бока Которска је идеалан модел – она је Средоземно море у малом: басен под огромним људским притиском и немјерљивим природним богатством, казао је Траинито.

Хоће ли програм и студије утицати на одговорне да поведу рачуна о природи упркос краткорочним економским интересима, остаје да се види.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here