„Ако за десетак дана подаци из наших болница потврде оно што је научно доказано, тј. да су стопе хоспитализације од тешких форми и смртности битно мање од ранијих сојева – укинути све епидемиолошке мјере (маске, дистанцу, ограничења кретања, самоизолацију и сл.) и пустити да се популација природно прокужи попут шведског модела“, записао је др Немања Радојевић, љекар Клиничког центра ЦГ на свом фб профилу.
Како истиче, у околностима оволиког броја позитивних особа на дневном нивоу, рутинско тестирање губи, односно одавно је већ изгубило смисао и треба га обуставити (осим у случајевима запаљења плућа).
-У оваквом моделу, у релативно кратком периоду ћемо имати велики број обољелих, али као што прије ове епидемије нисмо ишли изабраном доктору за сваки кашаљ, повишену температуру и прехладу, не треба ни сада додатно исцрпљивати овај, и онако изнурени здравствени систем. Знате већ сви: одмор, витамини, чајеви, нешто за температуру и болове, а антибиотици само у случају доказа секундарне бактеријске инфекције, пише др Радојевић.
Како даље истиче, борили су се разни тимови против короне у претходне двије године, а о успјешности тих борби, неке накнадне анализе, како каже нада се не политичке, ће показати који су кораци били добри, а који не.
-Но, како год било, природу није успио побиједити ни развијени свијет, а камо ли ми са свим нашим несрећним особеностима. Сада се чини да се рјешење цијеле ове паклене кризе само по себи намеће и то захваљујући карактеристикама самог Омикрон соја, а ја га видим на следећи начин: сачекати 10-ак дана и ако подаци из наших болница потврде оно што је научно доказано, тј. да су стопе хоспитализације од тешких форми и смртности битно мање од ранијих сојева – укинути све епидемиолошке мјере (маске, дистанцу, ограничења кретања, самоизолацију и сл.) и пустити да се популација природно прокужи попут шведског модела. Тиме можемо добити да оно што смо само дјелимично успјели мршавом вакцинацијом и имунизацијом путем оболијевања, сада природа обави умјесто нас. Рекло би се да имамо више среће него памети. Битно је само да не отежамо или не продужимо тај природни пут гашења епидемије неким погрешним кораком, учињеним можда из страха, као што би по мом мишљењу било увођење рестриктивних мјера у овом тренутку, пише др Радојевић.
Закључује да је у свему овоме потребно наћи начин заштити старије особе и тешке хроничне болеснике, јер не треба заборавити да су и прије ове епидемије, некада и обична прехлада или грип били довољни да нечију старост и хроницитет избаце из какве такве равнотеже и поведу ка нежељеном исходу.
