Агенција за изградњу и развој града приступила је истражним радовима у Његошевoj улици и ангажовала архитекте конзерваторе и археологе који прате сондажне радове.
У оквиру истражних радова планирана су четири ископа, а прво је направљено изнад парка Бока, казао је в.д. директора Агенције за изградњу и развој града Александар Ковачевић:
– Прва истражна бушотина дубине је око 60 центиметара. Геометар ће сва истраживања, која су на том лoкалитету дефинисана, да измјери и након тога ћемо тампон слојем прекрити и избетонирати до саме реконструкције улице. Ово је привременог карактера, на руку нам не иду временски услови али очекујем да ће ова рупа ускоро бити санирана.
Још двије рупе биће у близини некадашњег ресторана Глицинија, јер је потребно видјети попречни пресјек некадашње Његошеве улице.
-Након конзерваторског и археолошког елабората по којем ћемо утврдити шта је било прије 100 година, видјећемо шта је обавеза пројекта. Пројекција је да пројекат буде готов до половине фебруара и да добијемо сагласност Управе за културна добра и све остале, казао је Ковачевић.
Сондажне радове прате археолози из ЈУ Градски музеј и галерија и архитекта, конзерватор Срђан Марловић.
У Његошевој долази до деформитета, а Марловић подсјећа да је двије године након што је санирана улица дошло до значајних промјена на асфалту.
-Видљиво је да је улица улегла, нарочито на позицији тротоара. Оно што је било познато као претходни поуздан податак, нажалост није праћен пројектном документацијом. Истражили смо у Архиву, не постоји пројектна документација о санацији Његошеве улице која се десила крајем `50. и почетком `60. година. Наиме, улица је тада промјенила регулацију, значајно је проширена према парку, срушена је сјеверна ограда хотела Бока. Оно што ми данас пратимо као зид, од степенишног уласка у парк Боке, до позиције гдје смо направили прву сонду, јесте остатак тог сјеверног зида, на позицији гдје је он мијењао регулацију, објашњава Марловић.
У првој сонди, од четири планиране, оно што су успјели да пронађу, по ријечима Марловића, јесте аутентична кота Његошеве улице из периода Аустроугарске и Краљевине Југославије.
-Пронашли смо тачну позицију некадашњег колског улаза, позицију некадашњих стубова који су дефинисали тај улаз, канал који је помогао да се утврди да је кота аутентична. Пронашли смо такође прве облике асфалта који су употребљени у Херцег Новом. Прешли смо на сонду два која се налази на позицији подеста, гдје се степенице рачвају на исток и запад, код зграде Тапавице. Ту смо такође дошли до интересантних налаза. Кота је аутентична из периода првог колског саобраћаја у Херцег Новом, за 35 до 40 цм нижа од постојеће. У доњем слоју је све очувано будући да се издизању улице није приступило из разлога што је улица прије била оштећена већ да би се могла проширити и да би био омогућен двосмјерни саобраћај. Касније је тај двосмјерни саобраћај претворен у једносмјерни са редом паркирања и то је, мање више, ситуација коју имамо данас, рекао је Марловић и апеловао, уколико се неко сјећа радова из периода са краја 50. и почетка 60. година прошлог вијека да се јави, како би попунили податке које нажалост ни архиви немају.
Објекат до Глициније, гдје се сада налазе пословни простори је, по ријечима Марловића, најстарија сачувана зидана структура у данашњој регулацији Његошеве улице те је и ров који је ту, изузетно значајан.
-Тај ров може пружити податке о евентуално старијем слоју. Овом улицом је некада ишао и главни прилаз Херцег Новом који је у том периоду практично био пут, о улици нисмо могли да причамо јер није било физичке структуре. Ово су припремни истражни радови који ће омогућити бољи увид у стање улице и разлоге зашто је она у оваквом стању у каквом је данас, казао је Марловић и поновио да су изузетно велике трансформације дуж цијеле трасе.
-Ако пратите попречне пресјеке, утврдићете огромне разлике у нивелетама, а да не причамо у подужним. Има доста улегнућа, а сада знамо и зашто. Тај слој од 38 до 45 цм, како је поменуто, састоји се од изузетно крупних комада камена којима је попуњен простор, али не постоји тампон слој који би ишао преко камена и обезбједио довољно утабану подлогу. Сада имамо ситуацију гдје је на тротоару избочина, испод је веома крупан камен, а тамо гдје је улегнуће, испод је ситан шљунак. Горњи тампон слој је изузетно танак који се испрао, пролазе аутомобили, дешавају се и микро и макро вибрације и све то лијеже на онај најнижи слој старог асфалтног пута који се налази на – 40 цм. Ово ће дати бољи увид у стање и знаће се, када се у будућности буде радило, на који начин се треба приступити рјешавању тог проблема, закључује Марловић.
Након истражних радова слиједи расписивање тендера и у септембру наредне године би требало да се уђе у реализацију реконструкције главне улице.
