Рурална подручја носе огромне потенцијале свеколиког развоја. Агротуризам је један од предуслова валоризације залеђа Боке Которске и полуострва Луштица.
Др Илијa Мориц, професор на Факултету за туризам и хотелијерство у Котору урадио је прву докторску дисертацију о маркетингу у руралном туризму – у Црној Гори. За РТ ХН говори:
– Имао сам срећу да у том научно истраживачком раду кроз монографију „Рурални туризам у Црној Гори: Маркетинг аспект развоја“ спојим теорију и праксу, што је била тема и докторске дисертације, од прије пет година. Практични дио је настао највише захваљујући искуству стеченом на породичном имању, које се налази у селу Тићи на Луштици. Прије 15- так година покренули смо породични бизнис и одлучили да квалитетније радимо у смислу развоја агротуризма и органске производње. Обновили смо маслињак, засадили нове маслине, органски се сертификовали,набавили млин за прераду и другу опрему , подсјећа Мориц.
У нашој средини потенцијали нису искориштени, што је кључно у овом послу, а оно што је урађено је, углавном, индивидуално. Научно-истраживачким радом др Мориц изнио је податке изведене из правца развоја у овој области:
– И даље нема планског приступа развоју. Била је донесена одређена стратегија развоја руралног туризма на националном нивоу, што је прекинула корона криза. Максима је да се размишља глобално, а дјелује локално. Такође, имамо огроман потенцијал кроз олео и друге гране туризма на Луштици, залеђу Херцег Новог. Као заједница недовољно смо учинили да рурални туризам буде на вишем нивоу, у смислу квантитета и квалитета, оцијенио је он.
Пољопривредно газдинство породице Мориц на Луштици направило је искорак, као огледни примјер осталим.
– Због пропале туристичке сезоне, усљед пандемије корона вируса, изгубили смо и ми доста , као крузинг и уопште туристичка привреда код нас и у свијету. За очекивати је благи опоравак туризма у другом дијелу ове године, иако то још нико не зна и да ли ће вакцинација допринијети томе.
Ми смо се протеклих година ослонили на агротуризам. Паралелно смо радили на производњи маслиновог уља и других производа. Од појаве короне, нисмо чекали. Завршили смо пројекат пјешачке стазе, чију финансијску подршку смо добили на основу конкурса Националне туристичке организације. На прољеће ћемо промовисати кружну стазу, која се протеже од Тића према Клинцима, до видиковца преко Обосника и спушта се назад у село Тиће. Нисмо сједили, искористили смо паузу и већ смо завршили овај инфраструктурни пројекат, чиме ћемо сачекати опоравак туризма, прича Мориц.
ПУТ, ВОДА, СТРУЈА ОСНОВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ИНФРАСТРУКТУРНОГ РАЗВОЈА
Др Илија Мориц сматра да се органска производња сира, вина, маслиновог уља и других пољопривредних култура, може покренути без већих инвестиција, које су дуго најављиване на Луштици. Домаћинства, која се баве пољопривредном производњом и туристичком понудом краја, иду испред цјелокупног плана развоја:
– На Луштици, постоји већинска подршака оваком концепту. Суштина је да постоји радна култура. Морамо искрено рећи да на Луштици постоје и друге фамилије, које раде квалитетно и то је показатељ да потенцијал на Луштици не треба препустити људима са стране. Основна максима је да нико други нам неће ријешити егзистенцију, наше проблеме. Луштица је увијек имала и имаће довољно добрих примјера, а било би боље да се сви активирамо, посебно у дијелу запуштених маслињака, или неких других привредних култура, како би обезбиједили бољи живот. Ипак, на Луштици укупна ситуација је боља, него што је била прије деценију, оцијенио је др Илија Мориц.
Луштица броји 300 до 350 житеља, и нешто испод 100 домаћинстава. То је, углавном, стално настањено становништво, а постоји и значајан број странаца, који су везали живот и бизнис за Луштицу. Ријеч је о породицама из различитих дијелова Источне и Западне Европе. Историјски гледано, Луштица је увијек била интересантна за различите миграције. И током вијекова стизале су породице из различитих крајева Медитерана. Луштица је простор, гдје би могло егзистенцију да заснује много више становништва, јер су њени потенцијали огромни. Овако ограничен број становника пружа аутентичнији стил живота .
МАСЛИНАРСТВО
Маслинари Боке су добили преко 2.000 садница стабала маслина преко ИПА фондова. Овај период године је актуелан за садњу ове пољопривредне културе.Др Илија Мориц је и активни члан Маслинарског друштва Бока.
– Расте број маслињака. Маслинарско друштво набавља саднице за своје чланове, промовишићи ову традиционалну дјелатност. По мојој процјени у маслињацима на подручју Боке годишње је за око 4.000 садница више. У Црној Гори има 2.000 регистрованих маслинара, преко пола милиона стабала маслина. У прошлости на подручју Боке је било преко 300.000 стабала маслина, и сада постоји велики број али се од тог броја користи нешто више од једне трећине. Присутан је и тренд нове садња и нових маслињака. Доста је и запуштених имања, посебно поред саобраћајница. Негативно је што су напуштени стари маслињаци на Луштици и другим дијеловима Боке и зато нема оправдања да се тај дио не може привести намјени, оцијењује др Илија Мориц.
Оно што недостаје црногорском маслинарству јесте инвестициони бум.
– Могло би да буде засађено још пола па и више милиона стабала маслина, које би биле намијењене за економски одржив бизнис, индустрију.
Ми од маслинарства помало приходујемо, производимо, што није довољно за живот са већим инвестицијама и зато је потребно значајно повечати у смислу органске производње на хиљаде литара маслиновог уља, зашто се мора ријешити питање земљишта, инфраструктуре у стратешком смислу развоја маслинарства на националном нивоу. Постојећи услови не дозвољавају да се значајније развијамо, навео је др Мориц.
Монографија „Рурални туризам у Црној Гори: Маркетинг аспект развоја“ и могућности примјене
Ријеч је о студији на 500 страна, која садржи теоретски и истраживачки дио,објашњен радом на терену. Ријеч је о обимном дјелу, као свједочанству времена. И данас немамо монографије у региону на сличну тему научно истраживачког карактера о руралном туризму.
– Рурални туризам је најкомплекснији облик туризма по форми и облицима са аспекта нашег имања , као туристичко пољопривредне лабораторије. Може се говорити о олео, гастро, културном, активном и другим облицима туризма. Зато је ова Монографија врло корисно штиво за све који би жељели да се баве овим бизнисом и да наставе у истраживачком смислу гдје сам стао. Лично сам имао проблема када сам кренуо јер није било домаће литературе.
Код нас преко 90 одсто простора је руралног карактера. У дијелу структуре наше културе, материјална и нематеријална традиција, потиче управо са тог подручја. Проблем је да се мали број младих људи баве питањем руралног туризма. Постоји огроман број тема које можемо да обрађујемо
Једна од тема, активности које би пребало да покрену, да активирају, јесте и питање градње сувомеђа-сувозидања.
Прије двије године је та техника заштићена од стране УНЕСКО-а. На подручју Боке се организују радионице али Црна Гора није на национаолном нивоу заштититила технику сувозидања. Та тема се односи на Луштицу, залеђе Херцег Новог, Тивта као и Будве гдје постоји огроман потенцијал за примјену технике сувозидања , а може се сагледати кроз призму културе, туризма пољопривреде. Питање развоја руралног туризма захтијева један интердисциплинаран карактер, образложио је др Мориц.
Монографија “Рурални туризам у Црној Гори: Маркетинг аспект развоја” представљена је и поводом обиљежавања Свјетског дана туризма. Издавач монографије је Технополис – Иновативно предузетнички центар. Може да користи свима који се одлуче да се озбиљније баве овим предузетничким послом који има реалну перспективу.
