Успоравање привредних активности, као посљедица пандемије КОВИД-19, у значајној мјери је утицало на остварене пословне резултате у свим привредним гранама. Kод субјеката из области пољопривреде и производње хране није било застоја у обављању дјелатности, али се утицај пандемије одразио на резултате њиховог пословања. Пред привредним субјектима су били бројни изазови, прије свега одржавање производње и броја запослених, исплате зарада, обезбјеђивање средства за набавку сировина и друго, саопштено је из Привредне коморе Црне Горе.
-Пандмија КОВИД-19 је у значајној мјери утицала на пораст цијена основних животних намирница. Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација ФАО индекс цијена хране у свијету показао је да је храна у мају 2021. скупља за чак 39,7% у односу на мај 2020. године. Раст цијена је посљедица смањене производње у периоду пандемије, као и наглог раста тражње када је дошло до обнављања и јачања привредних активности. Нарочито је дошло до пораста цијена сточне хране, што директно угрожава пољопривредне произвођаче, нарочито приозвођаче млијека и меса. Поред тога, на раст цијена хране, због повећања цијена енергената, значајан утицај је има повећање транспортних трошкова.
Подршка коју као грађани можемо пружити производњи јесте да више купујемо домаће производе јер тиме добијамо свјеже производе, који сјећају на родни крај, породичну традицију, дјело својих најближих. Од стране трговачких ланаца подршка може бити у бољем позиционирању домаћих производа у трговинама, редовном измирењу новчаних обавеза, односно скраћивању рокова плаћања. На тај начин би обезбиједили да домаћи произвођачи могу да набаве основне сировине за рад, те да редовно измирују обавезе према радницима и буџету.
У циљу даљег развоја пољопривреде инвестиције треба усмјерити, прије свега, у производњу производа за које имамо компаративне предности које произилазе из разноликости климе, рељефа и земљишта, те омогућавају производњу широког асортимана пољопривредних производа од ратарских и индустријских усјева до винограда и маслињака, континенталног имедитеранског воћа и поврћа. Такође, постоје значајни потенцијали за даљи развој мљекарске и месне индустрије, као и капацитета за прераду воћа и поврћа.
Постоји оправдана бојазан да негативне ефекте на остварене резултате у пољопривреди у овој години може имати касно усвајање Агробуџета.
Наиме, пољопривредници нијесу били упознати на вријеме које ће се мјере донијети и који ће бити ниво подршке, односно субвенција усвојен тако да нису могли планирати производњу. Стога, постоји могућност да се средства неће искористи иако је дошло до повећања субвенције за обрађене површине са 200 на 220 еура односно 230 еура за пољопривредне произвођаче млађе од 40 година. Позитивно је што су обавезе према произвођачима млијека извршаване редовно, али за спровођење осталих мјера се ипак морало чекати усвајање Агробуџета.
Анализа Агробуџета који износи 44,8 мил. еура указује да је у овој години дошло до повећања средстава која се издвајају из националног буџета за 11%, док су средства међународне подршке и кредитна средства смањена за скоро 50%. Планирана средстава за Агробуџет у односу на 2020. годину мања су 26%. До смањења је дошло код средстава који су намијењени за мјере руралног развоја, док су мјере тржишно-цјеновне политике које се односе на директна плаћања фармерима повећане 17%. Средства која су усмјерена за развој рибарства већа су 50%.
За директна плаћања у биљној производњи опредијељено је око 2 мил. еура или 30% више у односу на претходну годину, а у сточарској производњи 4,2 мил. еура односно 19% више, што је веома значајно за пољопривредне произвођаче. За развој мљекарског сектора повећана су средства за 30% у односу на 2020. годину. За јачање конкурентности произвођача је обезбијеђена мјера подршке инвестицијама у износу од 600 хиљада еура, а подршка износи 80% вриједности прихватљиве инвестиције. Уведене су неке нове мјере за најугроженије у руралним подручјима.
Агробуџетом је предвиђена реализација око 60 мјера и зато је веома важно да, како би се опредијељена средства што боље искористила, сваки пољопривредник буде упознат са предвиђеним мјерама, саопштили су из Привредне коморе Црне Горе.
