Јутро је, небо изнад Новог је прозрачно плаво, прошарано ту и тамо паперјастим, лаким бијелим и розе облацима. Море је сасвим мирно, као уље. Само јата галебова одавно су будна, крстаре плаветнилом и враћају се на кроворе, задовољни оним што су видјели док су надлијетали још успавани град. Одабрали су да остану овдје, и колико год нама град изгледао раштркан, напоран са хиљадама скала, њихов је и галебови су његови. Нама остаје да уживамо у њиховом лету, у овој недељи и граду који волимо.
Добро јутро, Херцег Нови!
